Čuva zdravlje srca, pomaže kod artritisa, kamena u bubregu…

Koja je vaša prva asocijacija kad ugledate vinograd? Korpa puna sočnih bobica? Suvo grožđe? Vino? Sve navedeno ima isto značenje – zdravlje! 

 

pixabay
pixabay

 

Vinova loza je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu, a njene sočne, slatke ili kiselkaste bobice nude obilje hranjivih materija, čiste organizam, tope masne naslage, čuvaju zdravlje srca, pomažu kod artritisa, kamena u bubregu…

Kultura gajenja vinove loze stara je 9000 godina i potiče iz Male Azije, dok se u pisanoj formi prvi put pominje u Egiptu, pre 6000 godina. Ovo plemenito voće je odličan izvor vitamina C, A, E, kao i vitamina B grupe (osim B12). Od minerala sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, bakar, cink i gvožđe.

Za miran san

Grožđe je bogato polifenolima, prirodnim supstanacama koje štite srce i krvne sudove. Polifenoli su snažni antioksidansi koji sprečavaju prevremeno starenje, bolesti i propadanje tela. Konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, sprečava nakupljanje holesterola, poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Crveno grožđe sadrži minerale važne za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu hemoglobina. Zbog toga se preporučuje osobama koja pate od anemije i svima koji se oporavljaju nakon operacije ili povreda. Ovo voće normalizuje rad creva i bubrega. Šećer iz grožđa vrlo brzo ulazi u krvotok i zato je pogodan prilikom fizičkog i psihičkog napora.

Belo grožđe sadrži 20 odsto šećera i obiluje kalijem i kalcijumom, ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima.  Crno grožđe sadrži pigment antocijanin iz grupe biljnih fenola, koji deluje slično kao likopen iz paradajza i jak je antioksidans. Jača imunitet, poboljšava probavu i reguliše rad creva. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Sveži sok od grožđa podstiče apetit, ubrzava metabolizam i stimuliše izlučivanje štetnih materija iz organizma. Pored toga, smanjuje rizik od kamena u bubregu i reguliše rad žlezda s unutrašnjim lučenjem.

Koristi se za lečenje upale creva, hronične dijareje i žutice. Preporučuje se kod malokrvnosti, gastritisa, a normalizuje i krvni pritisak. Njime ćete očistiti jetru, ojačati imunitet i izbaciti višak mokraćne kiseline iz tela.

Zbog svojih kvaliteta grožđe je vrlo čest sastojak u kozmetičkim preparatima. Polifenoli štite kožu od raznih štetnih uticaja, regenerišu ćelije kože i daju joj mladalački izgled. Masku za lice i dekolte napravite od svežih oljuštenih bobica, bez semenki. Nanese smesu, ostavite da odstoji 20 minuta i isperite mlakom vodom.

Za trpezom

Budući da se grožđe vrlo lako kvari i fermentira na sobnoj temperaturi, potrebno ga je čuvati u papirnatoj vrećici unutar plastične kese u frižideru nekoliko dana. Grožđe najčešće jedemo sirovo. Ipak, od njega možete da napravite sok, sirće, slatko ili džem.

Možete ga koristiti kao dodatak voćnim salatama, a ako želite da im dodate i vizuelni doživljaj, koristite različite sorte i boje grožđa. Poslužite ih na početku obroka uz mešanu zelenu salatu, hladne salate od piletine, ćuretine ili tunjevine, ili na kraju uz različite vrste sireva i orašaste plodove.

Sveže grožđe dinstano u mesnim sosevima dobro se slaže pre svega sa piletinom i ćuretinom, ali i svinjetinom. Možete ga koristiti i za punjenje živinskog mesa i pernate divljači. Suvo grožđe je neizostavna namirnica u pripremi velikog broja kolača i drugih poslastica, a može se jesti i samo. Ne smemo zaboraviti ni najpoznatiji proizvod od grožđa, a to je vino, koje (u umerenim količinama) deluje kao blago sredstvo za smirenje, poboljšava probavu, jača apetit i smanjuje opasnost od srčanih bolesti.

 

 

 

 

Izvor:Informer

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

twenty − eighteen =