Rašomon zbog ukrajinske krize se nastavlja. Tenzije rastu, a Zapad i Rusija optužuju jedni druge za eskalaciju krize.
Čini se da u ovoj situaciji Kijev jedini pokušava da smiri situaciju.
Predsednik Volodimir Zelenski šalje poruke da “nema mesta panici”, a šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Aleksij Danilov rekao je za Bi-Bi-Si da je utisak da se “ruske invazije više boje na Zapadu nego u Ukrajini”.
U sredu, 25. januara, u Parizu bi, posle dve godine, konačno trebalo da bude održan sastanak glavnih savetnika za “ukrajinsku krizu” lidera četiri zemlje – Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine u tzv. Normanskog formata Emanuel Bon, Jens Plotner, Dmitrij Kozak i Ondrej Jermak.
Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba zamerio je nekim zapadnim ambasadama – SAD, Velike Britanije, Japana, Australije – što su počele da evakuišu deo diplomatskog osoblja i njihove porodice. On kaže da je nepotrebno stvarati tenziju i da “to ide samo na ruku Kremlju” jer dodatno stvara ratnu histeriju, a loše utiče i na ukrajinsku ekonomiju, posebno na strane investicije. Danilov, pak, kaže da je Ukrajina od 2014. godine u “ratnom stanju sa Rusijom”, nakon što je Moskva anektirala Krim i izazvala rat na istoku Ukrajine u Donbasu.
“Čini se da je to vest za Zapad, ali mi tako živimo već osam godina”, ističe Danilov i izražava zadovoljstvo što se “Ukrajina konačno našla u fokusu Zapada”. Ali predsednik Saveta bezbednosti Ukrajine tvrdi da je prvi zadatak Rusije da stalno destabilizuje Ukrajinu i pokušava da promeni vlast. Po njegovom mišljenju, Rusija to radi konstantno i “veoma uspešno”.
On dalje ističe da su isporuke naoružanja NATO-a Ukrajini veoma važna stavka u ovoj krizi. Rusi i dalje imaju više od 100.000 vojnika na ukrajinskoj granici i ne povlače ih, a u Belorusiju isporučuju opremu i nove trupe za vežbe koje će tamo uskoro početi, 150 do 200 kilometara od Kijeva, a ruska flota ima manevre na Baltičko more.
Istovremeno, skoro cela Crnomorska flota je bila u pokretu, a ruski brodovi su ušli u Sredozemno more. Prema nekim informacijama, na Dalekom istoku su u pokretu čak i ruske trupe. U Kijevu pojedini analitičari kažu da Rusija svojom politikom “zveckanja oružjem” gura Ukrajinu u “zagrljaj NATO-a” i da, kako kaže Gordej Belov, ni SAD ni Zapad nisu toliko doprineli želji Ukrajine da uđe u NATO kao jeste.Rusija je napravila svoju nerazumnu politiku prema Kijevu.
S druge strane, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov rekao je da “postoji velika verovatnoća da će Ukrajina napasti Donbas”. Ruski mediji pozivaju se na jednog od vojnih komandanata tamošnjih proruskih snaga Eduarda Basurina, koji tvrdi da Ukrajinci dovoze opremu i ofanzivno naoružanje duž granica paradržavnih formacija Lugansk i Donjeck.
Po mišljenju mnogih analitičara, Rusija želi da izazove tzv. Scenario Gruzije kako bi imala povoda da “pritekne u pomoć” odmetnutim ukrajinskim provincijama, čije stanovništvo, da podsetimo, Rusi poslednjih meseci dele oko milion ruskih državljanstava. 2008. godine, neposredno pre Letnjih olimpijskih igara u Pekingu – začudo, u istom gradu uskoro počinju Zimske olimpijske igre – Gruzija je intervenisala u zabranjenoj gruzijskoj provinciji Južnoj Osetiji, na šta je reagovala Rusija i zamalo zauzela gruzijski glavni grad Tbilisi.
Na kraju, Rusija je priznala nezavisnost fantomske proruske paradržavne tvorevine Južne Osetije, ali i druge tvorevine u Gruziji – Abhazije. Inače, ovih dana je u Dumu podnet predlog da Rusija prizna nezavisnost dve odmetnute ukrajinske proruske separatističke formacije, Luganska i Donjecka. Zanimljivo, ruski mediji javljaju da je Peking odbio navodni zahtev Moskve da “ne preduzme nikakvu vojnu akciju tokom Olimpijade”. Inače, Vladimir Putin namerava da ode na otvaranje Igara i sastane se sa Si Đinpingom, a mediji stalno citiraju brojne kinesko-ruske sporazume, od naučno-tehničkih (svemirski program) do vojnih, ekonomskih i političkih.
Prorežimski mediji navode da Zapad ne bi trebalo toliko da se “zamera Rusiji” i da vodi antirusku politiku, jer bi Rusija, s druge strane, mogla da okupi sve one zemlje protiv kojih Zapad vodi svoju politiku, poput Irana, Kine , Venecuela i Turska.reči poznatog turskog vojnog analitičara Abdulaha Agara koji je rekao da “SAD izazivaju Rusiju” i “gomilaju trupe u istočnoj Evropi” kako bi “uvukle Rusiju u rat u Ukrajini”.
Najtiražniji ruski tabloid Moskovski komsomol kaže da Putin “vodi politiku priznavanja pobunjenika” i da će Rusija “zvanično garantovati njihovu bezbednost”. Istovremeno, SAD pojačavaju svoje vojno prisustvo u istočnoj Evropi, šaljući 8.500 novih vojnika, a moskovski list RBK čak navodi da bi SAD uskoro mogle da stacioniraju 50.000 novih vojnika u istočnoj Evropi.
Estonija je zatražila da se nove snage NATO-a pošalju na njenu teritoriju, a NATO je poslao vazdušne i pomorske snage u Litvaniju, Bugarsku i Rumuniju. Danska je postavila svoja četiri ratna aviona u Litvaniji, a Španija, Francuska i Holandija izrazile su spremnost da pošalju dodatne vojne snage, pre svega pomorske, u Bugarsku i Rumuniju. Inače, NATO je najavio da će u slučaju ruske vojne invazije na Ukrajinu povećati svoje vojno prisustvo u zemljama tzv. B9 – Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, dok neutralne Švedska i Finska jačaju veze sa NATO-om i čak razmišljaju o članstvu ukoliko se situacija oko Ukrajine zaoštri.
Ruski mediji takođe podižu ratnu atmosferu, ali optužuju NATO da želi da “okupira Ukrajinu” i time ugrozi bezbednost Rusije. Čečenski lider Ramzan Kadirov najavio je da “Rusija treba bez odlaganja da anektira Ukrajinu”, ali je Kremlj odgovorio da je “Putin odgovoran za rusku politiku i bezbednost, a ne on”. Međutim, izjave Kadirova su svakako veoma značajne, jer ih je u ruskom propagandnom etru sve više. Ruski mediji navode da su odnosi Rusije i Zapada sve zategnutiji i da “dolazi vreme X – kada će nešto morati da se uradi”.
Antizapadna i antiukrajinska histerija je na vrhuncu u većini prorežimskih medija, a mnogi analitičari kažu da “Zapad ne ostavlja mnogo manevarskog prostora” Rusiji i da ju je “gurnuo u ćošak” svojom nerazumnom politikom. Na televiziji se stalno pominje “usmeno obećanje” Zapada posle raspada SSSR-a da neće širiti NATO na istok, ali i da je Zapad “prevario Rusiju” i da više nema razloga da mu veruje.
Tenzije oko Ukrajine se već održavaju u ruskoj ekonomiji, a Moskovska berza beleži stabilan pad od početka godine zbog krize u Ukrajini, dostižući više od 10 odsto. Narodna banka mora da interveniše, obustavi kupovinu deviza, da spreči drastičniji pad rublje prema dolaru i evru, a inflacija je već dostigla najviši nivo u poslednjih 15 godina. Osim toga, Rusija beleži rekordan porast zaraženih ljudi – skoro 68.000 dnevno, a nešto manje od 700 umrlih dnevno. Do sada je zaraženo više od 11,2 miliona Rusa, a oko 238.000 je umrlo od početka pandemije. Nešto više od 30 odsto je vakcinisano.
Izvor: b92
