Napokon smo dočekali lepo vreme i prirodu koja je u svom zamahu, pa nas zelenilo mami napolje.
A, dok se šetamo, igramo se ili prostiremo ćebe na travu, retko ko razmišlja o krpeljima. Ovi neprimetni paraziti su već tu i čekaju svoju hranu, u ovom slučaju nas i naše pse.
Većina vlasnika pasa zna da je potrebno da štiti svoje ljubimce od parazita, pa redovno stavlja zaštitu, ali malo ljudi ima
naviku da štiti sebe. To je velika greška, pošto su krpelji veoma opasni i mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Krpelj je paukoliki spoljni parazit koji se hrani krvlju, najčešće boravi na vrhu trava gde čekaju prolazak životinje i čoveka na koje se zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama. Najčešće ga ima na proleće i jesen, pošto mu ne odgovaraju ekstremne temperature – ni niske ni visoke. Leti se sklanja na vlažnim i hladnijim mestima – ispod kamenja, biljaka, a zimi se povlače dublje u zemlju.
Ubod krpelja je bezbolan tako da je nakon boravka u prirodi neophodno pregledati kožu celog tela.
Posebno pažnju treba posvetiti kontroli udova i glave, pogotovo kosmatog dela, ali je neophodna kompletna kontrola. Ovaj parazit, ukoliko se ne ukloni, nastani se u predelu gde je koža tanja, svoj usni aparat zarije u kožu i započne hranjenje.
Nakon 24 do 48 sati od pričvršćivanja krpelj se hrani obimnim obrocima i tada mogu biti prenosioci brojnih bolesti, najčešće bakterije Borelia, koja može prouzrokovati lajmsku bolest.
Lajmska bolest se manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila, najčešće u obliku kruga ili prstena oko mesta uboda, i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno.
Kod 50 odsto pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15 odsto pacijenata ove promene mogu da izostanu.
Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda.
Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima. Ako se i u ovoj fazi bolest ne leči, nakon više meseci
ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži, pa može dovesti i do smrtnog ishoda.
Zato je jako bitno da čuvate sebe i sve oko sebe, a kako? U apotekama su dostupni razni preparati za zaštitu, a najbolje je pronaći one koji su tvz. repelenti – oni koji odbijaju insekte. Postoje i neka prirodna ulja koja imaju takva svojstva, npr. kokosovo ulje, ali moramo uzeti sa rezervom njegovu delotvornost. Od garderobe izaberite duge pantalone koje morate uvući u čarape, najbolje svetle boje, da biste mogli da primetite krpelja na sebi. Isto tako bi trebalo nositi i duge rukave, a danas
postoji veliki izbor laganih materijala, koji su prijatni i po višim temperaturama.
Ukoliko se provlačite kroz visoko žbunje ili rastinje ili idete kroz šumu, obavezno zaštitite i glavu kapom ili kapuljačom,
pošto krpelji žive i na listovima žbunja i drveća, a na proleće i padaju sa drveća.
Pošto su deca uvek najviše izložena, njih je potrebno posebno pažljivo pregledati posle boravka u prirodi. Kada dođete kući, sebe i dete uvek okupajte, pa onda detaljno pregledajte, potkolenice, ispod pazuha, u ušima i oko njih, u pupku, u kosi i oko nje, između nogu i oko struka.
Ako, ipak, pronađete krpelja…? Prvo, ne paničite! Ukoliko je on već ubacio rilicu u kožu, ne može tako lako da se odstrani.
Važno je da se krpelj što pre ukloni iz kože, a ako se to uradi u toku prvih 12 sati, šanse za prenos bolesti su manje. Ali, ako sami niste tome vični, i nemate iskustva, obratite se medicinskom radniku u svakoj zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja itd).
Ukoliko niste u mogućnosti, pokušajte da nađete nekog veterinara. On ima najviše iskustva u vađenju ovih parazita, a i sve neophodne instrumente.
Ako nema ni veterinara u blizini, pokušajte da nađete iskusnog vlasnika psa koji će želeti da pomogne, pošto oni imaju iskustva u vađenju krpelja iz svojih pasa, a kako je lakše skinuti krpelja sa ljudske glatke kože, nego sa krznene kože pasa, trebalo bi da sve bude u redu.
U svakom slučaju, mesto uboda se mora dezinfikovati, a ako je ipak u koži ostala rilica krpelja, treba je odstraniti, što pre, zbog mogućnosti nastanka infekcije.
Nipošto se ne smeju na krpelja stavljati nikakva hemijska sredstva, kao npr. etar, alkohol, benzin, ili čak i lak za nokte (da bi se krpelj ubio ili slične stvari).
Ako krene da se guši ili umire dok je u vama, ispustiće iz sebe sve patogeno, pa su šanse da dobijete lajmsku bolest veće.
Nadzor nad osobom koja je imala ubod krpelja treba da bude tokom tri meseca, jednom mesečno kod lekara.
Izvor:Alo
