Decenijama se ova metoda koristi za merenje zdravlja i snage kod starijih ljudi, a sada se pokazalo da i kod mlađih može mnogo toga da otkrije…
Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu u Škotskoj su merili snagu stiska šake kod više od pola miliona ljudi tokom tri godine. Uporedili su to sa njihovim zdravstvenim stanjem koje se eventualno menjalo tokom vremena. Zaključili su da je rizik od preuranjene smrti veći kod ljudi čiji stisak je slabiji.
Inače, decenijama se ova metoda koristi za merenje zdravlja i snage kod starijih ljudi, prenosi “Daily Mail”.
“Snaga stiska lako je merljiva i može da bude korisna u predviđanju budućih bolesti. Snaga tog stiska pokazala je veću povezanost s kardiovaskularnim bolestima nego krvni pritisak i telesna aktivnost, što nas je pomalo iznenadilo” – objasnio je Stjuart Grej sa Univerziteta u Glazgovu, glavni autor studije objavljene u časopisu “British Medical Journal”.
Više od pola miliona ljudi proučavali su u projektu “UK Biobank” od 2007. do 2010. godine. Kandidati su bili u starosnoj dobi od 40 do 69 godina i bili su zaposleni. Periodično, tokom godina, učesnici u išli na medicinske preglede, davali su razne uzorke na analize, odgovarali na opsežne upitnike o zdravlju i načinu života. Osim toga, Grejev tim pratio je zdravstveno stanje učesnika kroz prosečno sedam godina.
Tokom tog vremena umrlo je njih više od 13.000 što je gotovo tri odsto ispitanih. Kod oko šest odsto učesnika razvile su se srčane bolesti, kod dva odsto njih respiratorne, a šest odsto je imalo dijagnozu raka.
Stisak su im merili posebnim uređajem, a onaj čvrstoće manje od 26 kilograma kod muškaraca i 16 kg kod žena, bio je povezan s većim rizikom od smrti kao i od dobijanja određenih bolesti.
Povećan rizik od:
Smrt od bolesti srca – žene za 19 odsto, muškarci za 22 odsto.
Smrt zbog bolesti disajnih organa – žene za 31 odsto, muškarci za 24.
Smrt zbog nekih oblika raka – žene za 17 odsto, muškarci za 10 odsto.
Slabiji stisak nije bio povezan s rizikom od umiranja zbog raka prostate, raka debelog creva među ženama i raka pluća kod oba pola.
Osim toga, istraživači su zaključili da je kod ljudi slabijeg stiska veća verovatnost da će postati pušači, da će biti gojazni, da će imati slabiji socijalno ekonomski status, da će im obim struka biti veći kao i procenat telesne masti. Uz to, skloniji su nezdravoj ishrani (jeli su manje voća i povrća), manje vežbaju i više gledaju televiziju.
