Iako po broju zavisnika od ilegalnih psihoaktivnih supstanci Srbija ne prednjači, niti zaostaje za drugim zemljama iz okruženja, istraživanje Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da je oko osam odsto stanovnika Srbije uzrasta od 18 do 64 godine barem jednom u toku života probalo marihuanu, pišu današnje “Večernje novosti”.
To je, ujedno, i najčešće korišćena ilegalna supstanca među odraslima u našoj zemlji.
Problem je što kod mladih, pogotovo muškaraca od 15 do 25 godina, korišćenje marihuane može da dovede do teških psihoza. Kanabinoidne psihoze su među najtežima, a mogu da traju i do tri meseca. Marihuana je direktno okidač psihoze, ali se ne zna ni kada, ni kod koga će se to desiti. To je kao “ruski rulet”, ali se pretpostavlja da ljudi kod kojih nastaju psihoze za njih imaju neke predispozicije.
– Prema istraživanju koje je rađeno u Evropi, upotreba marihuane je u stagnaciji, a amfetamini su u ekspanziji – objašnjava dr Ivica Mladenović, psihijatar-porodični psihoterapeut, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje Beograd. – Najpoznatija varijanta amfetamina su spid u prahu ili tablete, i kristal. Od metamfetamina najpoznatiji je ekstazi. Ove susptance, kao i kokain, dižu aktivnost centralnog nervnog sistema. Oni koji ih uzimaju su puni energije, veseli, pričljivi, sve im je lepo, ne moraju da spavaju, niti da jedu. Međutim, problem je što dolazi do pregrevanja organizma, dehidratacije, gube se voda i minerali, srce i mozak loše rade, i praktično dolazi do smrtnog ishoda zbog popuštanja srčanog mišića. Može da dođe i do šloga ili epileptičnog napada. Ovo je izuzetno opsana droga, pogotovo nove varijante, kao što je metkristal, jer se čovek brzo “navuče” na njih.
U kom uzrastu se počinje sa ovim supstancama?
– Ciljna grupa su adolescenti od 15-16 godina, mada nije retko sa se zavisnost javi i kod mlađih. Adolescenti imaju jako velika očekivanja od te droge. To su nezrele ličnosti koje žele da isprobaju nešto novo, nešto što će dovesti do proširenja svesti i “kosmičkih vizija”. Zbog toga se razvijaju stalno nove supstance. Postoji više od 1.000 “dizajniranih droga”, derivata amfetamina, koje imaju sve veći adiktivni potencijal.
Zbog čega su ove droge opasne?
– Jako je opasan apstinencijalni sindrom, teško se izdrži, jer dolazi do problema sa kardiovaskularnim sistemom. Javljaju se aritmije, jako visok pritisak, konvulzije, čak i ludilo. A nikad ne možete da znate da li će to biti samo prolazno stanje, ili trajno. Droge se i uzimaju zbog prolaznog ludila, i prolaznih halucinacija. Međutim, nikada ne znate kakva je osnova, pa neki momci i devojke zaglave sa trajnim problemom, psihozama koje jako liče na šizofreniju. Takođe, ove supstance oštećuju mozak, kognitivne funkcije i ubrzavaju proces propadanja neurona. Demencija se kod “narkomana” javlja već u 50. godini, ali mladi kada uzimaju drogu nisu svesni te opasnosti.
Šta mladi očekuju od droga?
– Izmenjeno stanje svesti.
Zašto?
– Adolescencija je po definiciji najkomplikovaniji i najburniji period ljudskog života, koji počinje sa 12 i traje do 25. godine. Sa adolescentima roditelji jedva izlaze na kraj čak i kada nema zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Oni stalno žele da probijaju granice, ne poštuju pravila, autoritete, stalno žele nova iskustva, uzbuđenje i droge im dolaze kao poručene za to. Pogotovo kad čitaju u novinama da to rade i njihovi idoli. Oni se identifikuju sa tim ljudima, i upadaju u problem.
Koji su prvi znaci da je neko počeo da uzima drogu?
– Bilo kakva promena ponašanja. Ako se odjednom promeni broj izlazaka, pojavi novo društva, često boravi u sobi, a pogotovo ako roditelji pronađu nešto konkretno, recimo rizlu (papir za marihuanu), narandžaste, plave tabletice i slično. Morate da budete bliski sa svojom decom, da imate dobar odnos i komunikaciju, i tada ćete lako prepoznati problem. Oni po definiciji probijaju granice, ali im je izuzetno stalo do mišljenja roditelja. Najbolja prevencija je da se stvori odnos poverenja i bliskost. Ako adolescent ima poverenja u vas, vi ste završili 90 odsto posla.
Kako se stvara odnos poverenja i bliskosti?
– Adolescent će imati poverenja ako ga poštujete kao ličnost, ako pokušate da zajedno pronađete rešenje, a ne odmah da krenete sa kažnjavanjem. To je kod adolescenata zabranjeno. Svako fizičko kažnjavanje adolescent shvata kao povredu ličnosti, a ako ga povredite, vi ste ga hendikepirali za čitav život, i još više ga gurate u drogu.
Da li uzimanje droge može da se prepozna i po fizičkim simptomima?
– Kod svih droga koje “dižu” su proširene zenice, osoba je hiperaktivna, pričljiva. Sa druge strane nakon uzimanja heroina i svih opijata nastaje “stondirano stanje”, a zenice su sužene. Međutim, postavlja se pitanje koliko su često roditelji u situaciji da budu sa detetom dok deluje psihoaktivna supstanca, a to je maksimalno par sati. Dobro je što se metaboliti droga mogu pronaći u urinu i par dana nakon uzimanja. Ako roditelj sumnja da dete uzima drogu treba da kupi test u apoteci i uradi kontrolu na najčešće droge – kokain, marihuana, heroin, amfetamini…
Šta roditelji treba da učine kada otkriju prisustvo metabolita droga u urinu?
– Trebalo bi da dođu u savetovalište za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje. Besplatno je i ne treba uput.
Kakve savete im dajete?
– Predlažemo da porodica dođe na razgovor kod stručnjaka koji se bavi bolestima zavisnosti, kako bi dobili potrebne informacije, i započeli proces motivacije za lečenje, ako je potrebno. Po definiciji, roditelji kao “predstavnici sile”, dovedu dete na lečenje, i imamo veliki problem, prvih par nedelja, kada je ono u velikom otporu da prihvati lečenje. Smatra da smo svi budale, da smo glupi, da radimo nešto bez veze, sve dok ne vidi da se situacija u porodici polako sređuje.
Kako ih pridobijete da sarađuju?
Njih najviše pridobija to što radimo sa celom porodicom. Dete zna da nešto ne funkcioniše sa roditeljima, a ovim pristupom roditelji postaju svesni svojih propusta. Kod nas u Srbiji je još prisutno ono patrijarhalno: “Ja sam tako rekao i to mora da bude”. To je prihvatljivo za decu od pet godina, ali ne i za mlade od 15. On traži objašnjenje “zašto to mora da bude tako”. Kada roditelj nema vremena da mu to objasni, ide kod vršnjaka, kod “gurua” koji puši marihuanu 30 godina, i traži gde će naći odgovor. Sve počinje od kuće, a tu je i rešenje. Zbog toga terapiju vraćamo na nivo porodice.
