Predstavnici Saveta EU-a i Evropske komisije i poslanici u EP izrazili su zabrinutost širenjem mržnje u evropskim društvima, koje prati isticanje nacističkih i fašističkih simbola, dok su pojedini poslanici iz zemalja srednje i istočne Evrope isticali i pitanje isticanja komunističkih simbola.
Rasprava na plenarnoj sednici EP-a u sredu, u Strazburu, o zabrani nacističkih i fašističkih simbola i slogana u čitavoj EU održana je na inicijativu hrvatskog poslanika u EP Ivana Jakovčića (IDS) koji očekuje da se takva zabrana uskoro zakonski reguliše na evropskom niovu.
Tužna je činjenica da se danas više nego proteklih decenija na ulicama evopskih gradova okupljaju ljudi koji veličaju nacizam i fašizam u raznim državama. Videli smo nedavno šta se dešavalo na ulicama Varšave, Madrida, Sofije, Zagreba, Beograda i drugim mestima. Previše je manifestacija mržnje oko nas da bismo mogli da ćutimo”, rekao je Jakovčić učestvujući u raspravi.
Jakovčić je izražio je žaljenje što još uvek ima zemalja i vlasti u EU koje se prema simbolima i sloganima fašizma, nacizma ili ustaštva i četništva odnose bez ozbiljnih sankcija i čvrstih reakcija te pozvao na zakonska rešenja na evropskoj razini u borbi protiv korištenja slogana zločinačkih režima.
Zamenik ministra za evropske posle Estonije, Mati Masikas, govorio je u ime Evropskog saveta i upozorio na alarmantno širenje netolerancije i mržnje u Evropi.
Oni koji zaboravljaju greške iz svoje prošlosti, rizikuju da ih ponove. Ali, koji god da je razlog ovog zabrinjavajućeg fenomena, za njega nema opravdanja, kazao je Masikas, preneo je hrvatski portal Telegram.
Evropski poverenik za migracije Dimitris Avramopulos je kazao da se Evropska komisija zalaže za odbacivanje totalitarnih režima i ideologija nacizma i fašizma. Dubravka Šuica, (HDZ/EPP) je kazala da su za razliku od kolega iz zapadne Evrope, u Hrvatskoj još sveža sećanja na totalitarni režim koji nije bio ni fašistički ni nacistički, ali se obračunavao sa neistomišljenicima, pojedincima i grupama koje je smatrao pretnjom samome sebi.
Novija istorija sveta govori o milionima smrti direktno ili indirektno povezanih upravo s komunističkim režimima i njihovi simboli jednako su neprihvatljivi u Evropi 21. veka kao i fašistički i nacistički, kazala je Šuica koja je prozvala predlagče zbog toga jer u svoj predlog nisu uključili i komunizam.
Ruža Tomašić, iz Evropskih konzervativaca i reformatora (ECR), kazala je da nacistički i fašistički simboli ne smeju da budu dobrodošli u javnom prostoru i da treba učiniti sve kako bi građani u potpunosti postali svesni grozota koje ta ideologija predstavlja i odrekli se nnjenog nasleđa”.
Smatra da isto treba učiniti i sa komunističkim nasleđem koje se, kako je rekla, nažalost neretko lavi i propagira i u EP-u.
“Pod fašizmom i nacizmom pobijeno je 17 miliona ljudi, a pod komunizmom 90 miliona”, ustvrdila je Tomašić.
Sličnog je mišljena i češki zastupnik Marek Jurek, (ECR), koji smatra da se ne radi o iskrenoj raspravi jer se u njoj ne govori i o srpu i čekiću.
Mihaela Šojdrova, (EPP), izrazila je zabrinutost veličanjem nacizma i fašizma te pozvala na bolje obrazovanje mladih koji nemaju iskustva s fašističkim i komunističkim ideologijama.
Poljska zastupnica Roza Grafin von Thun Und Hohenstein, (EPP), kazala je da se radi o simbolima koji nas podsećaju na noćne more tridesetih godina 20. veka i na jevrejska geta, izrazivši razočaranje što ih ponovo moramo gledati.
Stelios Kouloglou, iz Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice (GUE/NGL), smatra da bi zabrana bila tek simbolični gest” te da se treba pozabaviti renesansom tog fenomena, tj. politikom strogih mera štednje i socijalnom nepravdom zbog čega se potlačeni radnici okreću desnici.
Njegova kolegica, Italijanka Eleonora Forenca, traži potpunu zabranu spomenutih simbola, a na poređenje “svastike” i “srpa i čekića” odgovara da je Crvena armija ta koja je oslobodila Evropu od nacizma i fašizma.
Nemački nezavisni zastupnik Udo Voigt smatra da snažna demokratija prihvatanjem zabrana pokazuje slabost.
Zabrana stvara nove totalitarizme. Možete imati punu slobodu ili nikakvu, kazao je Voigt. EP je u više navrata raspravljao o iskustvima Evrope s ekstremističkim ideologijama, a 2005. su članice iz bivšeg komunističkog bloka nakon ulaska u EU odmah zatražile zabranu isticanja komunističkih simbola na evropskom niovu, što nije prihvaćeno”, podsetio je.
