Gotovo svaki treći građanin Srbije ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, 59 odsto sva plaćanja obavlja isključivo kešom i tako “hrani” sivu ekonomiju, a svaki deseti građanin ne ume da objasni šta je za njega siva ekonomija.
printscreen
Ovo su rezultati istraživanja NALEDA.Podaci koji su predstavljeni danas na konferenciji za novinare pokazuju i da je podrška stanovništva u borbi protiv sive zone i dalje veoma visoka i dostiže 90 odsto, a dve trećine ispitanika smatra da poslovanje mimo zakona nije opravdano.
Svaki drugi građanin veruje da bi to što su 2017. i 2018. godina proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije moglo da pomogne suzbijanju te pojave.
“Podaci govore da smo na dobrom putu. Ipak, ostaje problem učestvovanja u toj borbi, jer je samo 22 odsto građana spremno da prijavi radnju ili kafić u kojoj ne dobije račun,a 33 odsto je poslodavca koji i dalje zapošljava radnike na crno. Među njima su i neki od 27 odsto radnika koji priznaju da deo ili celu platu primaju na ruke”, izjavio je potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, Vladimir Tipsarević.
Rezultati istraživanja pokazuju da je u odnosu na februar 2017. porastao procenat građana uverenih da je država odlučna da suzbije sivu zonu (sa 60 na 64 procenata) i da je siva ekonomija smanjena u poslednjih godinu dana (sa 48 na 51 procenata), ali su nezainteresovanost, izbegavanje neprijatnih situacija i strah od gubitka posla i dalje najčešći razlozi zašto ne učestvuju u borbi protiv sive zone.
Istraživanja stavova građana i privrede, koje NALED sprovodi u partnerstvu s Nemačkom razvojnom saradnjom u okviru projekta “Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije”, daju sliku efekata primene vladinog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i edukativne kampanje.
Vođa projekta nemačke razvojne saradnje “Reforma javnih finansija” Birger Nere pri tome smatra da će dobijeni podaci biti važni i za izradu nove analize obima sive ekonomije u Srbiji na kojoj radi NALED, te navodi da ćemo do kraja godine znati koliki je pomak ostvaren.
Dobra vest, smatraju u NALED-u, jeste što raste broj građana koji prepoznaju da je izdavanje računa zakonska obaveza prodavca i potvrda da je platio porez i to je glavni motiv zašto račun traže.
Tome je, kažu, doprinela i nagradna igra “Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo, kako navode, 37 odsto građana, što je prevazišlo sva očekivanja i gotovo je četiri puta time nadmašen rezultat Slovačke.
U ovom trenutku, kaže istraživanje, 35 odsto građana bi učestvovalo u drugom ciklusu koji se očekuje početkom 2018. dok se 27 procenata još nije odlučilo.
Istraživanje pokazuje da gotovo četvrtina (22 odsto) građana ne zna ko je nadležzan za sivu ekonomiju, a 29 procenata kaže da su to Ministarstvo finansija i Poreska uprava.
Zanimljiv je podatak da gotovo dve trećine ispitanika tvrdi da nikada ne kupuje na improvozovanim prodajnim mestima, pijacama, ulicama ili putem dostave. Oni koji bar ponekad kupuju van prodavnica, kažu da najčešće kupuju kafu, rezani duvan, cigarete, alkohol i benzin…i to čine jer kažu daje na tim mestima roba jeftinija.
Inače, 22 odsto građana bi prijavilo prodajno mesto na kojem se ne izdaje fiskalni račun, a više od polovine građana smatra da je siva ekonomija dominantno problem privatnog sektora, dok trećina veruje da je ovaj problem prisutan i u privatnom i u javnom sektoru.
Srbija beleži DVA I PO puta veći rast ekonomije nego EU! Svi se pitaju samo jedno – u čemu je tajna? Objavljena detaljna analiza
15. October 2024.
Budžet Srbije u plusu 15,3 milijarde
7. October 2024.
Mali: Dobri rezultati koje postižemo nisu slučajni; Više novca za zdravstvo, poljoprivredu, prosvetu…
24. September 2024.
Ovo su rezultati istraživanja NALEDA.Podaci koji su predstavljeni danas na konferenciji za novinare pokazuju i da je podrška stanovništva u borbi protiv sive zone i dalje veoma visoka i dostiže 90 odsto, a dve trećine ispitanika smatra da poslovanje mimo zakona nije opravdano.
Svaki drugi građanin veruje da bi to što su 2017. i 2018. godina proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije moglo da pomogne suzbijanju te pojave.
“Podaci govore da smo na dobrom putu. Ipak, ostaje problem učestvovanja u toj borbi, jer je samo 22 odsto građana spremno da prijavi radnju ili kafić u kojoj ne dobije račun,a 33 odsto je poslodavca koji i dalje zapošljava radnike na crno. Među njima su i neki od 27 odsto radnika koji priznaju da deo ili celu platu primaju na ruke”, izjavio je potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, Vladimir Tipsarević.
Rezultati istraživanja pokazuju da je u odnosu na februar 2017. porastao procenat građana uverenih da je država odlučna da suzbije sivu zonu (sa 60 na 64 procenata) i da je siva ekonomija smanjena u poslednjih godinu dana (sa 48 na 51 procenata), ali su nezainteresovanost, izbegavanje neprijatnih situacija i strah od gubitka posla i dalje najčešći razlozi zašto ne učestvuju u borbi protiv sive zone.
Istraživanja stavova građana i privrede, koje NALED sprovodi u partnerstvu s Nemačkom razvojnom saradnjom u okviru projekta “Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije”, daju sliku efekata primene vladinog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i edukativne kampanje.
Vođa projekta nemačke razvojne saradnje “Reforma javnih finansija” Birger Nere pri tome smatra da će dobijeni podaci biti važni i za izradu nove analize obima sive ekonomije u Srbiji na kojoj radi NALED, te navodi da ćemo do kraja godine znati koliki je pomak ostvaren.
Dobra vest, smatraju u NALED-u, jeste što raste broj građana koji prepoznaju da je izdavanje računa zakonska obaveza prodavca i potvrda da je platio porez i to je glavni motiv zašto račun traže.
Tome je, kažu, doprinela i nagradna igra “Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo, kako navode, 37 odsto građana, što je prevazišlo sva očekivanja i gotovo je četiri puta time nadmašen rezultat Slovačke.
U ovom trenutku, kaže istraživanje, 35 odsto građana bi učestvovalo u drugom ciklusu koji se očekuje početkom 2018. dok se 27 procenata još nije odlučilo.
Istraživanje pokazuje da gotovo četvrtina (22 odsto) građana ne zna ko je nadležzan za sivu ekonomiju, a 29 procenata kaže da su to Ministarstvo finansija i Poreska uprava.
Zanimljiv je podatak da gotovo dve trećine ispitanika tvrdi da nikada ne kupuje na improvozovanim prodajnim mestima, pijacama, ulicama ili putem dostave. Oni koji bar ponekad kupuju van prodavnica, kažu da najčešće kupuju kafu, rezani duvan, cigarete, alkohol i benzin…i to čine jer kažu daje na tim mestima roba jeftinija.
Inače, 22 odsto građana bi prijavilo prodajno mesto na kojem se ne izdaje fiskalni račun, a više od polovine građana smatra da je siva ekonomija dominantno problem privatnog sektora, dok trećina veruje da je ovaj problem prisutan i u privatnom i u javnom sektoru.
izvor: tanjug