Čelnici Haškog tribunala kritikovali su na sastanku u UN reakcije hrvatskih vlasti i Hrvata u BiH na nedavnu presudu šestorici bivših lidera tzv “Herceg-Bosne”.
Iz Haškog tribunala navode da se radi o “podrivanju suda” i dokazu da se “zločini još uvek prihvataju”.
Zvanični Zagreb žestoko je kritikovao pravosnažnu presudu vojnim i političkim liderima bosansko-hercegovačkih Hrvata, kojima je 29. novembra potvrđena presuda od 111 godina zatvora za zločine nad muslimanima u hrvatsko-bošnjačkom sukobu 1993-94.
Za Hrvatsku je, pre svega, neprihvatljiv zaključak sudija da se radilo o međunarodnom sukobu i da je tadašnje hrvatsko vođstvo učestvovalo u zločinačkom planu etničkog čišćenja muslimana, podseća Hina.
Izricanje presude zasenilo je samoubistvo u sudnici Slobodana Praljka, koji je popio cijanid nakon što je čuo da je osuđen na 20 godina zatvora.
Predsednik Tribunala Karmel Ađijus je, na sastanku u Ujedinjenim nacijama, posvećenom okončanju rada Haškog suda, koji su organizovale Italija, Urugvaj i Holandija, rekao da je žalbena presuda “doneta u okolnostima koje su za sve nas bile stresne”.
“Žalosno je da su tu tragičnu situaciju neki iskoristili da bi podrivali sud i njegove presude”, rekao je Ađijus, ne pominjući Praljka niti vlast u Zagrebu.
Ađijus je bio predsednik Žalbenog veća i sudija koji je pročitao presudu u predmetu Prlić i drugi, poslednju pre zatvaranja MKSJ krajem 2017. godine.
Glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc smatra da je “ironija” celog slučaja u tome što je presuda odjeknula u svetu upravo zbog zbivanja u sudnici, pa su počinjeni zločini i stotine i hiljade žrtava koje su patile zbog nedela osuđene šestorke dobili i puno veći značaj.
“U Hrvatskoj i hrvatskim delovima BiH videli smo vrlo negativne reakcije, koje i dalje traju”, rekao je Bramerc.
Ističući da su tužioci i sudije naglašavali da se sudilo pojedincima, a ne narodima i državama, Bramerc je rekao da je “očito da tu poruku nismo uspešno preneli i da je prihvatanje zločina svuda problem”.
Zbog toga, on smatra da su sva otkrića prikupljena u 24 godine rada suda jedno od njegovih najvažnijih nasleđa.
“Presude, arhiv, više od 4.000 izjava svedoka, više od 10 miliona stranica dokumenata povezanih s ratovima na području bivše Jugoslavije, mišljenja eksperata… sve će to biti podsetnik onima koji negiraju zločine, koji glorifikuju ratne zločince. Svi oni koji žele istinu mogu pogledati u te baze”, naglasio je Bramerc.
Prema njegovim rečima, mnogobrojni političari odbacuju koncept udruženog zločinačkog poduvata kao pravno neutemeljen, a da ga uopšte ne razumeju.
Rekavši da on postoji i na drugim međunarodnim sudovima, te i u nekim nacionalnim zakonodavstvima, on je ocenio da se radi “o vrlo efikasnom oruđu koje je naša kancelarija koristila da bi lideri krivično odgovarali za zločine koje su počinili vojska, policija ili paravojne snage pod njihovom kontrolom”.
“Zahvaljujući toj teoriji, utvrdili smo kako rat u BiH nije bio samo građanski rat, nego da su Beograd, ali i Zagreb imali ulogu u zločinima u BiH, koji je bio međunarodni oružani sukob”, zaključio je Bramerc.
