Mađari dobijaju najveći “božićni bonus” kako u nominalnom iznosu, tako i u njegovom procentualnom udelu u bruto prosečnoj plati u toj zemlji. Litvanci su na začelju liste, dok je iznos “13. plate” u Srbiji, koju primaju malobrojni srećnici, bar u apsolutnom iznosu u “zlatnoj sredini”.
Prema ovoj studiji, “božićni bonus” u Mađarskoj u proseku iznosi oko 854 evra, što čini 91 odsto prosečne bruto zarade u toj zemlji.
U Srbiji, gde je isplata godišnjih bonusa retka pojava, budući da ih dobija tek osam odsto zaposlenih, “13. plata” iznosi prosečno 481 evro, ili 86 posto prosečne bruto plate, što je znatno više nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.
Na trećem mestu po visini “božićnih bonusa” je Slovačka sa prosečnih 787 evra (79 posto bruto plate), na četvrtom je Bosna i Hercegovina sa 625 evra (78 posto bruto zarade), a peta je Češka čije građane na kraju godine obraduje novčana nagrada od 724 evra (69 odsto plate).
Slovenci sa prosečnim bonusom od 422 evra (31 odsto plate) nalaze se na šestoj poziciji, a prate ih Poljaci sa iznosom od 262 evra (28 odsto), dok je “božićnica” u Hrvatskoj u proseku teška 185 evra (23 odsto plate).
Godišnji bonusi u Estoniji iznose u proseku 210 evra (22 odsto bruto plate), u Finskoj i Letoniji 624 evra i 186 evra, respektivno (21 procenat plate), a u Litvaniji 173 evra, što je takođe ekvivalent petini prosečne bruto zarade.
Božićni bonusi su najrasprostranjeniji u Hrvatskoj, gde ih dobija do 44 posto zaposlenih, iako njihov iznos nije tako visok, a njihova isplata je takođe vrlo prisutna kompanijska praksa i u Sloveniji, gde ih dobija oko trećina zaposlenih, pri čemu je iznos nešto veći nego u Hrvatskoj.
U Bosni i Hercegovini “13. platu” dobija oko 15 odsto zaposlenih.
Isplata bonusa za božićne praznike je nešto manje uobičajena u zemljama Centralne Evrope, ali je njihov iznos daleko velikodušniji nego u ostalim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, navodi se u istraživanju.
