Kako je istakla ministarka za evropske integracija Srbija je zadovoljna otvaranjem poglavlja u obzir uzevši sveukupnu atmosferu unutar EU, koja je vrlo napeta, a u nekim segmentima i polarizovana, kao i skepticizam pojedinih država članica prema proširenju.
Srbija želi da bude deo globalno jake, stabilne i uticajne EU, kaže ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i napominje da otvaranje novih poglavlja uvek pokazuje da postoji kontinuiran napredak u pregovorima sa Unijom.
“Imajući u vidu sveukupnu atmosferu unutar EU, koja je vrlo napeta, a u nekim segmentima i polarizovana, kao i skepticizam pojedinih država članica prema proširenju, za nas je otvaranje poglavlja pozitivna poruka”, rekla je Joksimović u intervjuu za današnju “Politiku”, nakon što su u ponedeljak u Luksemburgu, na osmoj Međuvladinoj konferenciji, otvorena dva nova poglavlja.
Iako je Srbija u martu dostavila pet spremljenih pregovaračkih pozicija, Joksimović je ukazala da je “veoma važno da budemo strpljivi i dosledni i nastavimo i intenziviramo reformske procese”.
“Upornost, strpljenje, odgovorna rešenost i hladna glava su recept za održiv napredak. Uvek može i brže i više, ali brojne okolnosti koje ne zavise od nas kao države kandidata utiču na dinamiku procesa pristupanja. Nekada će biti otvoren manji, a nekada veći broj poglavlja”, rekla je ministarka.
Joksimović smatra da, uopšte uzevši, Srbija ne može da bude nezadovoljna postignutim u procesu evropskih integracija tokom bugarskog predsedavanja, ali je naglasila da očekujemo dalji napredak do kraja godine.
“Verujem da je realna mogućnost da tokom austrijskog predsedavanja otvorimo ostala poglavlja za koja smo tehnički spremni: 9 – finansijske usluge, 17 – ekonomska i monetarna unija, i 18 – statistika, a intenzivno radimo na pripremi novih pregovarackih pozicija”, rekla je Joksimović.
Na konstataciju da je utisak da se više očekivalo od šestomesečnog perioda u kome je predsedavajućoj Bugarskoj glavna agenda bilo pitanje proširenja EU, Joksimović je rekla da možda postoji takav utisak, ali je naglasila da treba priznati da je Bugarska svojim angažmanom uspela da vrati proširenje na agendu EU i pored “generalno nepovoljne atmosfere među državama članicama”.
“Važno je da se uspostavi kontinuitet predsedavanja članica koje podržavaju proširenje i posmatraju ga kao prioritet i svakako očekujemo nastavak takve politike tokom austrijskog i rumunskog predsedavanja”, poručila je Joksimović.
Naglasila je da Vlada Srbije, predsednik Aleksandar Vučić i SNS, kao najveća stranka vladajuće koalicije, reforme sprovode prevashodno zbog građana “i želje i potrebe da, primenom evropskih vrednosti, normi i standarda, stvorimo državu koja će biti u funkciji njihovih interesa”.
Upitana da li je moguće da se ovim tempom ceo pregovarački proces završi do 2023. da bi Srbija, eventualno, mogla da postane članica EU 2025, Joksimović smatra da 2025. godina nije nerealna za članstvo Srbije, “ako ostanemo politički stabilni, ako region bude stabilan i ako mi ubrzamo reforme, što i jesu strateški ciljevi”.
“Na taj način dinamika otvaranja poglavlja može da se poboljša i naš cilj je da u narednom periodu postignemo održavanje više od jedne Međuvladine konferencije po predsedavanju. Nije nerealno da do kraja 2023. godine otvorimo sva poglavlja i da do tada postepeno krenemo da zatvaramo ona koja su sada otvorena”, rekla je Joksimović.
Prema njenim rečima, realno je da do 2025. EU sprovede unutrašnju reformu, što nama u potpunosti odgovara, jer nam je u interesu da uđemo u jaču i stabilniju EU u koju ćeno i mi u punoj meri uneti sopstvene kapacitete.
Na pitanje da li su problem reforme ili dijalog Beograda i Prištine, Joksimović je podsetila da su obelodanjeni zaključci Saveta za opšte poslove, u kojima piše da je Srbija uz Crnu Goru ostvarila i formalno posmatrano najveći napredak u procesu pristupanja tokom ovog polugodišta, i koji pružaju dobre smernice za fokus reformi u narednom periodu.
U njima su, dodala je, sadržane preporuke za napredak u politički najvažnijim oblastima pregovora koje, kako je navela, “sadrže i pozitivne i negativne ocene stanja”.
“Dakle, reč je o iznijansiranoj oceni stanja, umesto crno-bele slike koja se građanima neretko provlači kroz medije. Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, pregovarački okvir EU sa Srbijom je jasan – pravnoobavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa treba da bude postignut pre stupanja u članstvo, dakle nije oročen konrektnom godinom”, rekla je Joksimović.
Pre toga, naglasila je ministarka, mora da se implementira jedan drugi pravnoobavezujući sporazum čiji je garant EU – Briselski sporazum.
“Zna se šta je za nas najvažnije – formiranje Zajednice srpskih opština i to očekujemo da vidimo kao konkretnu stvar koju će Priština ispuniti. A tu su i pitanja imovine, kulturnog nasleđa, ljudskih prava…”, rekla je Joksimović.
Ministarka je, istovremeno, naglasila da nema razloga da bezvizni režim Srbije bude ugrožen.
“Srbija je i 2015. u jeku migrantske krize pokazala sposobnost i odgovornost prema zemljama EU u pogledu odgovorne kontrole granice i učestvovanja u zajedničkim rešenjima. Svakako da zemlje članice prate situaciju s kretanjem ka EU državljana svih zemalja koje su na negativnim listama EU, ali mi vrlo revnosno pratimo situaciju i vršimo kontrolu letova na aerodromu zajedno s pripadnicima Fronteksa i nema razloga da naš bezvizni režim bude ugrožen”, navela je Joksimović.
Ona je napomenula da Srbija namerava da uskladi viznu politiku do članstva u EU, jer smatra da će to značiti veću bezbednost naše zemlje.
