Nezadovoljnih životom, situacijom, ljubavlju i poslom uvek je bilo.
Kada još društvo generiše i promoviše neizvesnost, onda se stvori prostor za pojavljivanje onih koji koriste posledice i uvode u maglu nezadovoljne ljude, govoreći im da to što čuju nisu guske.
Trenutna popularnost „life coach“ pojma, koja se ogleda u štancovanju knjiga, objavljivanju motivacionih postova da bi se povećao skup onih kojima je to „digitalna slamka“ spasa, pa sve do različitih „gurua“ i „pms menadžera“ koji su pronašli rupu u pravoj motivaciji i nažalost smanjuju prostor za delovanje onima koji imaju iskustva i znanja potrebna zajednici, predstavlja samo jedan balon napravljen od motivacione sapunice koji svakodnevno se ponavlja, pa ispada da je to u stvari „motivaciona kupka“ koja određen period prija. Ali, iz kade se mora izaći, koliko god da takva kupka prija.
Za početak, nisu vam rekli da je normalno imati probleme. Niti vam je približeno kako nastaje problem, da bi mogli sami da istražite uzrok a ne da tragate za „motivacionim lekovima“ koji će da ublaže posledice. Posebno emocionalni bol, za koji lek imate vi sami unutar vašeg kruga delovanja.
Jedna od glavnih stvari koju vam nisu rekli je: da je najbitniji vaš lični odgovor na određeno pitanje. Ne, njihov savet, njihovo iskustvo, njihova motivaciona priča. Posebno ne vaš doživljaj njihovog uspeha.
Jer svaka „motivacija“ koja dolazi spolja, van vašeg unutrašnjeg kruga delovanja je kratkog daha i mora da se ponavlja. To je tajna njihovog uspeha, a ne vašeg. Svesni su da njihova motivacija deluje kratko i da moraju da je ponavljaju da bi opstali.
Zašto je toliko kratka njihova motivacija i mora da se ponavlja?
Jer nije vaša motivacija.
Nije unutrašnja.
I najbitnije, nije to vaša akcija.
Postoji opasnost da postanemo „motivisano društvo“, tačnije društvo pod motivacijom.
Nikakve razlike, od društva pod okupacijom.
Pogotovo, što ta spoljašnja motivacija da bi opstala mora da se hrani svakodnevno slabostima onih kojima je motivacija potrebna.
Uvođenje zavisnosti od motivacije, a ne uspostavljanje međuzavisnosti sa motivacijom, postaje pravi problem.
Problem sa osmehom koji mislimo da je dobar, a on u stvari samo pokazuje svoje oštre zube.
Nisu vam rekli ni da ste kao prirodno biće nagrađeni talentom proizvodnje unutrašnjih stimulansa. Jer ste jednostavno deo Prirode, a ona je izgrađena na prirodnim principima: međuzavisnost, jedinstvenost, jednostavnost, organizovanost. Primenite ih i počnite sa proizvodnjom unutrašnjih stimulansa koji će biti vaše gorivo za akciju koja će trajati.
Jer da su vam rekli, „seansa“ sa vama bi se desila samo jednom, i njihov biznis model u kojem je potrebna „geometrijska progresija“ motivacija koje na kraju daju „aritmetičku sredinu“ uspeha, bi veoma brzo propao.
Nisu vam rekli ni „da su sve stvari na svetu stvorene dva puta“. Prvi put imaginacijom, vizuelizacijom. Drugi put akcijom. Ali prvo nije isto što i drugo. Drugo sledi iz prvog. Prvo je potreban uslov, ali ne i dovoljan.
Zamislite, graditelja Vavilona, kako zamišlja izgradnju ali ne deluje, ne kreće u akciju „od sebe ka drugima“. Ne bi bilo „svetskih čuda“.
Nisu vam rekli da osoba sa pozitivnim mentalnim stavom nije osoba od akcije. Jer ona je samo zauzela stav ali nije u kretanju ili u procesu.
To vam je isto kao da ste u judou ili bilo kojoj borilačkoj veštini naučili samo jedan stav, znate da ga zauzmete, i verujete da ćete sa istim stavom da pobedite svakog protivnika. Ne ide se na svaki problem sa istim stavom, posebno ako ga nista vi sami dizajnirali.
Možda najbitnija stvar koju vam nisu rekli je da snagu pravu ima značaj koji ima vaša sposobnost svesnog delovanja na stvari koje možete da promenite u datom trenutku, a ne na one stvari koje samo želite da promenite.
Moguće je i stvaranja novog problema pored svih starih problema sa kojima želite da se suočite. Taj problem se zove „Spoljašnji autoritet“.
Kada dozvolite da za vas „spoljašnji autoritet“ postane bitan i uspostavite zavisnost od njega. Njegovih postova na društvenim mrežama, motivacionih govora, napisanih blogova ili knjiga. I taj odnos sa „spoljašnjim autoritetom“ proglasite za vašu akciju.
Ta akcija je dobra samo za „life coach“ ne i za vas, jer sledi izlazak iz „motivacione kupke“ i spremanje za suočavanje sa izazovima.
Nisu vam rekli da je njihovo iskustvo, samo njihovo iskustvo ne i vaše. Da ne može da se ponovi , niti da mogu da se preslikaju doživljaji. Isti događaj sa istim brojem varijabli ne postoji. (Osim u laboratorijama pod strogo kontrolisanim uslovima, a život nije laboratorija zar ne?)
Jedino šta možete, da ih podsetite da principi o kojima govore su u stvari „njihova praksa“ i njihova zona delovanja ne i vaša. Vaša je u vezi sa prirodom i njenim principima. To su međuzavisnost, jedinstvenost, jednostavnost, organizovanost.
Motivacija je svakako potrebna svakom od nas.
Ali ona unutrašnja. Iznutra ka van.
Motivacija koja generiše akciju posle koje se osećamo zadovoljno i ne razmišljamo na umor.
Na kraju, nisu vam rekli da je vreme jedinstven resurs koji imate i koji ne možete da obnovite. Sve ostalo možete. Takođe, da vremenom ne možete da upravljate, ali da možete da ga usmeravati. ( Usmeravanje vremena je ključ unutrašnje motiavacije, jedan od njenih generatora).
Nisu vam izveli dokaz o značaju vremena i njegovog usmeravanja, jer da jesu, ispred sebe bi gledali u vašu mapu usmeravanja vremena a ne bi čitali postove na društvenim mrežama raznih motivatora i u tome pronalazili izgovor koji proglašavate za akciju.
Zamislite dve osobe.
Prvu. Ima naviku da prvo pogleda šta se dešava na „motivacionim stranicama“, zatim smatra da znanje sa tih stranica ima upotrebnu vrednost, koja akciju menja za imaginaciju, i koja je fokusirana na pozitivan mentalni stav.
Drugu. Ima naviku da prvo uradi jutarnje vežbe i&ili zapiše prve misli, zatim odvoji vreme da nešto novo nauči, koja zna da posle imaginacije sledi akcija jer sve stvari su stvorene dva puta, i koja je fokusirana na proces mišljenja.
Koja će biti produktivnija?
Odgovorite sami sebi.
Na kraju, life coach je na vrhuncu danas, sutra će možda biti energetski menadžeri ili kvantni savetnici, jer čovek će trajati isto toliko dugo koliko i promene.
Bitno je da te promene ne posmatramo kao promene agregatnog stanja vode, jer se prelaskom iz jednog stanja u drugo gube vrednosti prethodnog.
Zato večiti proces postojanja promena dok traje čovek treba posmatrati kao transformaciju u kojoj se najbolje iz jednog stanja koristi za bolju početnu poziciju novog stanja.
Na kraju postoje oni koji znaju sve ovo da vam kažu, ali morate da naučite da se čuje prvo i vaš glas (onaj unutrašnji).
Tada ćete ih sresti i oni će vam sigurno reći i mnogo više.
