Svetska istraživanja pokazala su da svaki drugi čovek u proleće oseća simptome prolećnog umora, fiziološke promene na koju bi trebalo pripremiti organizam.
“Naše telo se u proleće suočava sa prilagođavanjem novim uslovima, a promene najviše osećaju hronični bolesnici i meteoropate. Takve promene često se nazivaju prolećnim umorom, čiji simptomi nisu opasni, ali potrebno je obratiti pažnju”, kaže načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Institutu za javno zdravlje Batut Zorica Jovanovski za Tanjug.
Prema njenim rečima, simptomi su neobjašnjiv umor, koji traje danima i ne prolazi ni sa odmorom i dugim spavanjem, a česte su i psihičke promene, kao što je bezvoljnost.
“Prvo treba prilagoditi oblačenje u skladu sa vremenskim uslovima – jer tu postoje najkritičniji uslovi da dođe do prehlade i upala”, ukazala je Jovanovski.
Takođe, dodaje, potrebno je prekontrolisati krvnu sliku, pošto je tokom zime ishrana uglavnom nepravilna, bogata mastima i ugljanim hidratima, pa je moguće da dođe do povećanja triglicerida i anemije.
“Važno je da vidimo da li postoji još neki uzrok umora, kao i da legnemo na vreme, jer bi svaki čovek trebalo da spava do 12 sati”, preporuke su načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju.
Pored toga naglasila je značaj fizičke aktivnosti, a da bi se organizam pripremio za leto i ojačao, prema njenom mišljenju, dovoljno je 30 minuta brzog hoda u svakodnevnim šetnjama.
Proleće je pravo vreme i za čišćenje organizma, a načelnica u Batutu poručila je da bi za organizam bilo najbolje da se pije dosta čajeva i uvede ”voćni dan”, kako bi se odstranili toksini.
“Umerenost i raznovrsnost je ključ, to nam pomaže i kod ishrane i fizičke aktivnosti”, istakla je.
Na stanje organizma, podseća, uticao je i post, pa bi, prema njenom mišljenju, oni koji su pravilno postili trebalo da pripreme organizam i da na normalni režim ishrane ne pređu naglo.
To je važno kako ne bi došlo do stomačnih tegoba, bolova u želucu i problema sa žuči.
Prolećni umor će prestati, tvrdi, kada se vremenske prilike ustale.
“Prilagodili smo se onda kada se završe promene vremena ”iz toplog u hladno”. Ipak, ako neko ima problema sa krvnom slikom potrebno je da se time dodatno pozabavi”, kaže načelnica iz Batuta.
Jovanovski smatra da bi te osobe trebalo da unose dodatne količine vitamina, minerala i dijetskih suplemenata, a poželjno je i da pređu na hranu našeg podneblja – rotkvice, zelenu salata, mladi krompir.
“Pored hrane važno je uvek unositi dovoljnu količinu tečnosti, 1.5 do dva litra vode dnevno. Dok bi flašicu vode uvek trebalo da nosite sa sobom”, poručila je načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Batutu.
