Najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, najposećeniji i najprepoznatljiviji događaj Evropske prestonice kulture, najviše ocene publike.
Sve ovo novosadski Kaleidoskop kulture uspeo je da postigne za pet godina svog postojanja, što malo koji program uspe u toj meri za relativno kratko vreme. Od 2018. godine, kada je realizovan prvi put, Kaleidoskop kulture svakog septembra pretvara čitav grad u scenu, čime je posebno doprineo turizmu u Novom Sadu, te je tako grad postao atraktivna turistička lokacija i u jesenjem periodu.
Umetnička smotra, jedinstvena i po tome što traje više od mesec dana, za pet godina okupila je više od sedam hiljada umetnika i postala „most“ koji je spojio ustanove kulture, vaninstitucionalnu scenu, različite partnere, donosioce odluka i publiku, zatim lokalnu, nacionalnu, regionalnu, evropsku i svetsku scenu, ali i kroz umetnički koncept poseban fokus stavila na spajanje i kombinovanje prostora i samog programa.
Kako se navodilo od samog početka, Kaleidoskop kulture predstavlja celogodišnji projekat, što pored same realizacije tokom septembra i na početku oktobra, podrazumeva i detaljnu analizu koju svake godine sprovodi tim sa Univerziteta u Novom Sadu, a prema anketiranju posetilaca, da bi naspram toga usledilo kreiranje programa sledećeg Kaleidoskopa, shodno rezultatima, odnosno pohvalama, sugestijama i kritikama.
Takav pristup organizaciji i realizaciji događaja, pokazao se kao adekvatan da rezultati iz godine u godinu budu sve bolji.
Promena kulturnih navika Novosađana i Novosađanki
Nastao u okviru priprema za godinu titule Evropske prestonice kulture i nastavljajući da postoji kao legat i nakon 2022. Kaleidoskop kulture je tako u velikoj meri doprineo pozitivnim promenama u kulturnim navikama Novosađana i Novosađanki.
Hrabrost umetnika, organizacija i institucija, da izađu iz uobičajenih okvira i ponude publici inovativne pristupe uspeo je da sruši granice nečega što bi se zvalo „elitna“ kultura, razbijajući tako stereotipe da određeni kulturni sadržaji nisu za svakoga, pa samim tim i strah publike da ih neće razumeti.
Pomenuta analiza nezavisnih istraživača, kroz godine je upravo pokazala da su smernice publike dovele do ocene da su program, događaji i elementi organizacije Kaleidoskopa kulture bolje prilagođeni različitim polovima, kao i obrazovnim, ali i starosnim kategorijama, s obzirom na činjenicu da je raspon godina posetilaca između 18 i 74, što znači da su zastupljene skoro sve starosne kategorije.
Drugačiji pristup kulturnim događajima, stoga je otvorio mogućnost za novu publiku, ali i promenio njihove navike.
Više nego duplo je porastao broj Novosađana i Novosađanki koji posećuju kulturne događaje jednom nedeljno za samo godinu dana, a broj onih koji kulturne događaje posećuju jednom godišnje je prepolovljen.
Najveći uspeh, kada je reč o kulturnim navikama, je definitivno podatak da je smanjen broj onih koji posećuju kulturne događaje jednom mesečno u korist povećanja broja poseta jednom nedeljno.
Kvalitet programa najviše privukao publiku
Poslednji Kaleidoskop kulture, 2022. godine, dobio je najvišu ocenu publike – 5 od 5, što je pokazalo da je analiza svakog Kaleidoskopa i reč publike bila ključna za njegov dalji razvoj.
Interesantno je da je od prvog istraživanja, 2018. godine pa sve do poslednjeg prošle godine, kvalitet programa uvek bio u vrhu razloga za posetu događaja na Kaleidoskopu kulture.
Odmah iza je pristupačna cena ili besplatan program, a među najučestalijim razlozima za posetu tokom svih pet godina su nešto novo i drugačije, kao i odgovarajući izvođač i program.
Više od 90 odsto posetilaca smatra da su događaji bili korisni za njih, što je u 2022. godini zabeleženo kao veći procenat u odnosu na 2021.
Prema ocenama publike, ciljevi Kaleidoskopa kulture prošle godine dobili su najvišu ocenu, 5 od 5, a više od 90 odsto publike bi ga ponovo posetilo i preporučilo porodici i prijateljima.
Prostori igraju ključnu ulogu
Za Kaleidoskop kulture prostori su jednako važni kao i programi, jer upravo taj spoj doprinosi specifičnosti, pa u brojnim slučajevima i ekskluzivnosti samih događaja.
Koncert klasične muzike pod vedrim nebom poznatiji kao Korzo na Bulevaru Mihajla Pupina, čuvena operska dela „Rigoleto“ i „Aida“ Srpskog narodnog pozorišta koja su prvi put izvedena na otvorenom u Novom Sadu, kod Češkog magacina i na Petrovaradinskoj tvrđavi, Zagrebačka filharmonija koja je u Parku prisajedinjenja napravila spektakl uz filmove najvećeg komičara na svetu Čarlija Čaplina, Trg galerija koji je postao centar vizuelne umetnosti, simbol modernističke arhitekture grada SPENS i Železnička stanica koji su pretvoreni u paviljon najznačajnijih imena iz sveta dizajna, Podgrađe kao Grad knjige, Književno jutro na Najlon pijaci…
Kaleidoskop kulture tako je u poslednjih pet godina pozicionirao Novi Sad kao pravi centar kulture koji može da parira evropskim centrima umetnosti, pružio mogućnost publici da bude deo nesvakidašnjih događaja, podigao kapacitete čitave scene, ne samo umetnika, već i svih partnera koji su dali velike doprinose organizaciji.
Novi prostori koji su se paralelno razvijali sa Kaleidoskopom kulture, nastali takođe kao deo projekta Evropske prestonice kulture, jesu svakako mreža kulturnih stanica i Distrikt, pa će upravo to ove godine biti pozicije za čitav Kaleidoskop.
Od prvog Kaleidoskopa kulture 2018. godine, u okviru kog je otvorena i prva kulturna stanica – Eđšeg, postojala je neraskidiva veza na tragu ideje da kultura dolazi do svih i svakog. Mreža kulturnih stanica je u odigrala značajnu ulogu pre svega kada je u pitanju lokalna scena, kao i mladi i neafirmisani umetnici, ali i ponudila lokalnim zajednicama, pogotovo u okolnim mestima, događaje kakvi su do tada bili neviđeni.
Distrikt je kroz Kaleidoskop kulture, počeo da živi, iako se i dalje paralelno sa programima dešava i obnova te značajne lokacije za industrijsko nasleđe Novog Sada, koje polako doživljava svoju transformaciju u centar kreativnih industrija. Posebnu ulogu Distrikt ima poslednje tri godine kao mesto četvorodnevnog otvaranja odnosno neke vrste Kaleidoskopa u malom, koje predstavlja svojevrsni uvod u pet Kaleidoskopskih nedelja.
Važnost prostora potvrđuju i rezultati istraživanja, s obzirom na činjenicu da je i odabir lokacije za događaje na Kaleidoskopu kulture dobio najvišu ocenu od strane publike.
Praksa kreiranja novih procesa
Pored onoga što je najvidljivije publici, tokom septembra i oktobra, Kaleidoskop kulture podrazumeva brojne procese koji se dešavaju „iza kulisa“. Pre svega povezanost između različitih aktera, u nekim segmentima, prvi put je načinjena u okviru organizacije Kaleidoskopa.
To se pre svega odnosi na komunikaciju između institucionalne i vainstitucionalne scene, ali i ostvarivanje veza i razmenjivanje iskustava između domaćih i stranih umetnika, od kojih su neki nastavili svoje saradnje i nakon Kaleidoskopa.
Važan proces koji je uspostavljen je odluka od kreiranju konkursa za Kaleidoskop kulture, u okviru kog je od 2020. godine do 2023. odabrano više od 100 projekata. Nastao najpre u godini pandemije koronavirusa, sa željom da pruži podršku lokalnoj sceni i omogući produkcijske kapacitete, taj konkurs prošle godine postao je platforma za čitavu scenu Srbije i to kao prvi takav konkurs u Novom Sadu i jedan od retkih u zemlji i regionu, koji ima definisan umetnički i programski koncept.
Sa druge strane, konkurs se pokazao kao dobra prilika koja može postati i dobra praksa za ubuduće, kako za iskusne radnike u kulturi, tako i za mlade i neafirmisane umetnike, kojima se otvara mogućnost da se na veoma posećenom i ispraćenom događaju od strane široke javnosti, prezentuju publici.
