Kapi za nos utiču na mentalne sposobnosti kao i lekovi za smirenje jer smanjuju brzinu refleksa, usporavaju sposobnost razmišljanja i otežavaju funkcionisanje čoveka!
Ivana R. (27) iz Beograda nije ni slutila da će postati zavisnik od naizgled bezazlenog leka koji mahom svi koristimo. Zbog prijatnog osećaja nesmetanog disanja, svežine i širenja nosne sluznice, morala je da pribegne ozbiljnom odvikavanju od kapi za nos. Kako kaže, oštetile su joj sluzokožu, a vremenom su počeli da joj se javljaju i kontraefekti.
– Na kapi za nos sam se navukla pre nekih sedam godina. Sve je počelo jakom prehladom, kada mi je nos bio zapušen više nego inače. Tada sam celu bočicu potrošila za četiri dana i shvatila koliko mi njihova upotreba olakšava život – počinje priču Ivana i kaže da su se svakom narednom prehladom povećavali i njeni apetiti za kapima.
– Nos je otpušen, glava ne boli, mogu da razmišljam! Dnevne doze su se povećavale, dok nisam došla do toga da mi bočica traje dva do tri dana. Posle nekog vremena počela sam da ih koristim i onda kada mi nisu bile potrebne. U svakoj tašni morala sam da imam makar jednu bočicu za svaki slučaj – kaže ona i dodaje da se neko vreme ograničila samo na konzumaciju pred spavanje.
Posledice:
– sedativni efekat
– smanjenje brzine refleksa
– otežan proces razmišljanja
– suvoća nosa i ždrela
– oštećenje sluznice nosa
– sklonost krvarenju iz nosa
– otežano disanje
– ubrzanje rada srca
– povećanje krvnog pritiska
– Posle tolike upotrebe, počeo je da se javlja preteran svrab u nosu, peckanje i ponovno zapušavanje nosa nakon upotrebe. Tada sam shvatila da sam oštetila sluzokožu i da moram prestati da ih koristim. Bilo je mučno, ali sam uspela – iskreno govori Ivana koja je dugo mislila da je jedini, kako sebe naziva, narkoman navučen na kapi za nos.
Međutim, shvatila je da nije jedina. Takođe, i sve više lekara govori o ovoj zavisnosti, apelujući na ljude da se strogo pridržavaju propisane doze, kao i da kapi ne koriste duže od sedam dana. Razlog zašto ovaj lek nije bezazlen, krije se u aktivnim supstancama koje se razlikuju u zavisnosti od proizvođača.
– Svaka vrsta kapi ima svoju aktivnu supstancu koja izaziva dobru prohodnost nosnih kanala. Zajedničko im je to što imaju ograničenu upotrebu i ako se njihovo korišćenje zloupotrebi, stvara se zavisnost. Takođe, postoje različiti uzroci zapušenog nosa, pa ljudi često pomešaju alergiju i prehladu i ne koriste adekvatne kapi – kaže za “Alo!” Biljana Kubura, specijalista otorinolaringologije.
Doktorka opšte medicine Nevenka Dimitrijević ističe da kapi za nos ne sadrže kancerogene supstance, ali da mogu napraviti ozbiljne smetnje u organizmu.
– Ako se koriste duže od nedelju dana, suprotno propisanom uputstvu, mogu da naprave trajnu suvoću sluzokože nosa i na taj način se kontradiktorno stvaraju još veći otok sluzokože i smanjena prolaznost vazduha, još veće otežano disanje i stvaranje infekcije, a to je obrnuti efekat. Osim toga, mogu da utiču na mentalne sposobnosti kao i sedativi jer smanjuju brzinu refleksa, otežavaju sposobnost procesa razmišljanja i funkcionisanje čoveka! Na nekim treba da stoji upozorenje da ne treba da se upotrebljavaju u vožnji – upozorava dr Dimitrijević.
Alternativa
– slani ili fiziološki rastvori
– posebni sprejevi
– ispiranje mlakom vodom
– tablete
– inhalacija etarskim uljima
Bez aktivne supstance!
– Postoje kapi koje služe za održavanje toalete nosne sluzokože i preporučuju se za hronična alergična stanja. One nemaju aktivnu supstancu i slične su fiziološkom rastvoru. Služe samo za ispiranje nosne sluzokože i ne mogu da naprave farmakološke negativne efekte – kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine, dodajući da i etarska ulja od bora, lavande ili eukaliptusa mogu da pomognu.
– Ona imaju blagotvorno i antibakterijsko dejstvo na sluzokožu disajnih puteva. Deset do 12 kapi nekog od ovih ulja treba staviti u dva decilitra vruće vode i udisati. Glavu ne treba pokrivati peškirom, kako to mnogi rade – kaže ona.
