Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima. Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze.
Ako pokušavate da se oslobodite suvišnih kilograma, vreme je da napunite frižider karfiolom. Ovo niskokalorično povrće idealna je hrana za sve one koji žele da stešu struk. Pored toga što svaki zalogaj ovog povrća pruža gurmanski užitak, karfiol je izuzetno dobar za naše zdravlje: podmlađuje, jača imuni sistem, čuva srce i krvne sudove, sprečava nastanak karcinoma…
U zemljama Mediterana, naročito u Italiji, karfiol se upotrebljavao šest vekova pre n. e., a u većoj meri je počeo da se uzgaja početkom 12. veka u Grčkoj. Najveći proizvođač karfiola je Daleki istok, dok je u Evropi najzastupljeniji u Španiji, Francuskoj i Italiji.
Nutritivne vrednosti
Karfiol ima veliku hranljivu vrednost. Odličan je izvor vitamina C, tu su i vitamini A, E, K, kao i vitamini B grupe. Minerali skriveni u ovom povrću su: kalijum, sumpor, fosfor, bakar, mangan, selen, natrijum, cink i magnezijum.
Osim minerala i vitamina, karfiol obiluje i drugim važnim sastojcima – antioksidansima i fitohemikalijama. Tu su glukozinolati i tiocijanati, karotenoidi lutein i zeaksantin, proteini, ugljeni hidrati, masti i obilje vlakana. Karfiol je izuzetno niskokalorična namirnica – 100 grama sadrži svega 25 kalorija.
Lekovitost
Brojna istraživanja su potvrdila da je karfiol moćan saveznik u borbi protiv karcinoma, naročito raka dojke, jajnika, prostate, debelog creva, pluća i bešike.
Zasluga pripada mnoštvu antioksidansa i bogatstvu vitamina, posebno vitamina C, a naučnici već godinama naglašavaju činjenicu da je kombinacija antioksidansa i vitamina C odličan način da se preduprede i najteže bolesti.
Vitamin C i folna kiselina preporučuju ovo povrće za zdravlje srca. Karfiol sprečava razvoj brojnih kardiovaskularnih oboljenja i reguliše nivo homocisteina, aminokiseline rizične za srčani mišić. Brojna istraživanja potvrdila su da hranljive materije u karfiolu štite od hipertenzije, arteroskleroze, moždanog udara i infarkta, a kao dragoceni izvor vitamina K, beli cvetovi karfiola imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi.
Pored antioksidativnog dejstva, karfiol igra veoma važnu ulogu u čišćenju organizma i detoksikaciji. Konzumiranje ovog povrća pomaže izbacivanje štetnih materija nastalih taloženjem usled neizbalansirane ishrane, ali i zagađenja iz životne sredine, uključujući i zračenja. Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima.
Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze. Pomaže kod tegoba izazvanih alergijom, astmom ili infekcijama respiratornog trakta, a blagotvorno deluje kod prehlade i gripa.
Osim toga, karfiol se pokazao kao odličan saveznik u borbi protiv upale desni, bolesti zuba, usne duplje i ždrela. Nutricionisti ga preporučuju kao obaveznu namirnicu na meniju žena koje ulaze u menopauzu, jer ublažava tegobe. Takođe, dobar je i za muškarce koji imaju problema s prostatom, a uz to ima i jaka afrodizijačka svojstva.
Zahvaljujući vitaminu B8, ova namirnica blagotvorno deluje i na zdravlje mozga. Tokom jednog istraživanja učesnici koji su konzumirali karfiol pokazali su bolje rezultate na testovima kognitivnih funkcija, senzorne i perceptivne brzine.
Na trpezi
Veličina glavice karfiola nije vezana za njen kvalitet, ali težina jeste. Imajte na umu da je od dve glavice iste veličine svežija ona koja je teža. Karfiol čuvajte u papirnoj vrećici u frižideru i potrošite u roku od pet dana.
Zbog svog specifičnog i blagog ukusa, cvetovi karfiola imaju široku primenu u kulinarstvu. Kao predjelo ili lagana večera najčešće se jede kuvan i preliven maslinovim uljem i svežim začinima ili sosevima, poput bešamela, sosa od paradajza ili sira.
Među glavnim jelima ističu se sufle od karfiola, musaka, rižoto, testenina sa sosom od karfiola, dinstani karfiol, razne krem čorbe i variva. Iako većina ljudi baca listove i stabljiku, oni su dobar dodatak u pripremi bujona.
