U Javno komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ Beograd na poslovima komunalih
radnika angažovano je oko 1.300 zaposlenih, od kojih je 28 žena. Među njima je do
nedavno ove poslove obavljala i komunalna radnica Alisa Jusufovski, koja je trenutno
unapređena da obavlja kurirske poslove u administraciji preduzeća.
Alisa je žena koja svojim trudom i radom srušila predrasude o podeljenosti poslova na
muške i ženske i dokazala da žene u sebi imaju ogromnu snagu, sposobnost i hrabrost.
Alisi je, kao samohranoj majci, kako kaže, najvažnije u životu bilo da svojoj deci
obezbedi dobre uslove za život, pa nije izbegavala niti jednu vrstu posla, uključujući i
fizički zahtevnije poslove, poput poslova komunalnog radnika.
- Moja životna priča nije takva da bi mi neko pozavideo. Ostala sam sama sa dvoje male
dece i moja borba za preživljavanje je počela. Posao komunalnog radnika je težak, ali
ima i težih poslova koje sam radila, poput posla fizičkog radnika na stovarištu.
Potom sam skoro deset godina radila na poslovima čišćenja i održavanja poslovnih
prostora i stanova. Dobra sam domaćica, znam da čistim, vredna sam i pošteno radim
svoj posao na šta sam ponosna – kaže Alisa Jusufovski, koja se pre gotovo jedne decenije
zaposlila kao komunalna radnica u JKP „Gradska čistoća“. - Koliko god posao komunalnog radnika bio težak, nije najteži. I žene mogu da ga rade.
Nikada se nisam stidela svog posla, koji sam vredno obavljala, kako bih zaradila svoje
parče hleba. Svi čistimo svoje domove, a Beograd je takođe naš dom, tako da neko mora i
njega da čisti – kaže Alisa Jusufovski.
Ona dodaje da su kolege na terenu bili dobri saradnici, koji i inače, zaista često
pomažu svojim koleginicama, naročito kada je reč o obavljanju najtežih fizičkih
poslova. - Najteže je zimi kada se lomi led ili utovara sneg u kamione kako bi se oslobodili
trotoari za pešake. Srećom ni zime više nisu kao što su bile. I kante umeju nekada da
budu teške, treba ih podići i isprazniti u kontejner, i to više puta dnevno. Takođe,
čisteći trotoare, pešačeći prelazila sam veliku kilometražu, što je ponekad dovodilo
do umora. Često su mi kolege pomagale, i nije im bilo teško da me odmene, zato ni meni
nikada nije bilo teško da im nešto umesim kako ne bi morali da žure po doručak –
zaključuje Alisa Jusufovski.
