Sušeno voće je odličan izvor energije i zdravlja, posebno se preporučuje u
zimskom periodu i tokom posta. Koristi se za pripremu brojnih posnih i mrsnih
kolača. Jedna šaka ovog voća može da utoli želju za slatkišima, ali i da bude
kvalitetna užina. Konzumiranjem sušenog voća izbećićete nezdrave grickalice i
osnažiti i svoje zdravlje jer je prepuno hranljivih sastojaka, belančevina,
vitamina, minerala i vlakna.
Među koštunjavim voćem svako ima svog favorita u čijem grickanju posebno uživa, zbog
čega je rado viđeno na trpezi. Međutim, idealno je da svakodnevno uključite više
različitih vrsta koštunjavog voća u ishranu, jer svako pruža različite zdravstvene
benefite. Zajedničko im je da sadrže puno raznovrsnih nutritijenata i predstavljaju
izvrstan izvor vitamina, vlakana i minerala i da su veoma korisni za zdravlje. Na
primer samo jedan brazilski orah može zadovoljiti dnevnu potrebu organizma za
selenom, dok je dokazano je da bademi, orah i pistaći utiču na smanjenje upalnih
procese u organizmu.
Koštunjavo voće je zasitno, sadrži proteine i dobre masnoće, vitamine grupe B, obiluje
magnezijumom, kalijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, cinkom. Ukoliko ga
konzumirate umereno i svakodnevno uz druge kvalitetne, zdrave obroke pozitivno utiče
ne samo na zdravlje već i na izgled, jer je bogato alfa-linoleinskom kiselinom, koja
udružena sa kompleksom vitamina B ima podmlađujući efekat. Preporučena količina
koštunjavog voća je jedna šaka, odnosno oko 30 grama dnevno. Ovi plodovi su izvanredan
izvor antioksidanasa, vitamin E je najistaknutiji. Poznato je da on utiče na rad
moždanih ćelija, ali i vitamin koji je među najznačajnijim za lepu i blistavu kožu.
Iako mnogi smatraju da koštunjavo voće goji, ono zapravo, ako unosite preporučenu
količinu doprinosi smanjenju kilograma i topljenju masnih naslaga. Zahvaljujući
vlaknima i korisnim masnoćama, orašasti plodovi imaju i moć da dugo održe osećaj
sitosti, pa se i zbog ove osobine preporučuju svima koji žele da se oslobode viška
kilograma. Tačno je da se orašasti plodovi smatraju super-kaloričnom hranom, te
definitivno treba voditi računa o količini u kojoj se uzimaju. Upoznajte se sa
prednostima različitih koštunjavih plodova koji su vam uvek dostupni na Beogradskim
pijacama uz ostale hranljive namirnice.
Orasi utiču na za rad mozga i pamćenje. Bogati su antioksidansima, pomažu da osnažite
organizam, zato je veoma dobro da budu deo vaše svakodnevne ishrane. Doprinose
dobrom varenju i održavanju dobre linije.
Lešnik je neodoljivog ukusa, obiluje vlaknima, zdravim mastima, proteinima, gvožđem,
fosforom, sadrži folnu kiselinu, kalcijum, magnezijum i vitamin E i B. Konzumiranje
lešnika doprinosi boljem radu jetre, spračavanju anemije i smanjenju lošeg holesterola. Podjednako se dobro kombiuje sa slatkim i slanim ukusima, neodoljiv je u
kolačima.
Bademi doprinose jačanju kostiju i mišića. Pošto su bogati magnezijumom i fosforom
ublažavaju anksioznoist i podstiču kvalitetan san. Njihov ukus je izvrstan, to posebno
znaju ljubitelji marcipana. Oni imaju najviše vitamina E među orašastim plodovima.
Obzirom da sadrže visok procenat masti, 4-5 badema dnevno je dovoljno da bi
iskoristili zdravstvene benfite koje pruža.
Pistaći je poznat po svom specifičnom ukusu, podstiče metabolizam i reguliše šećer
u krvi. Odličan je izvor proteina, ali i antioksidansa koji se nalazi u lisnatom povrću
i voću jarkih boja. Veoma često se koristi za pripremu raznih poslastica.
Indijski orah je bogat proteinima i ugljenim hidratima. U sebi sadrži dobre masnoće
te ga je dobro konzumirati pre odlaska na trening ili veće fizičke aktivnosti.
Semenke suncokreta smanjuju apetit i time povoljno utiču na održavanje željene
kilaže. Veoma su zasitne, sadrže dobra masnoće. Veoma su ukusne ako ih dodate u
dresing za salatu.
Semenke bundeve sadrže proteine, deluju na protivupalne procese i time poboljšavaju
varenje. Obilje melatonina doprinosu boljem snu.
Kikiriki je najpopularnija grickalica među koštunjavim voćem, ali pošto sadrži dosta
kalorija i masnoća sa njim treba biti umeren. Pored dobrih masnoća, vitamin E i B3
obiluje i folnom kiselinom. Bogat je biljnim proteinima i ima nizak glikemijski
indeks. Međutim on može izazvati alergijsku reakciju, te treba biti pažljiv.
Pinjoli imaju blag i prijatan ukus, koriste se za pripremu mnogih specijaliteta među
kojima je pesto sos najpopularniji, a mogu jesti i zasebno. Mangan u pinjolima održava
hormonski balans organizma, a cink podržava imuni sistem i pomaže zarastanje rana.
Odličan su izvor gvožđa, posebno za sve koji ga ne unose kroz meso.
Kako ne preterati sa konzumacijom ovih ukusnih grickalica? Ima dosta recepata u koje
možete dodati celo, malo usitnjeno ili samleveno koštunjavo voće. Idealna opcija za
doručak je jogurt sa ovsenim pahuljicama ili mekinjama u koji dodate nekoliko omiljenih
plodova. Pospite pečenu bundevu orasima i cimetom. Kolač od jabuka imaće potpuno
drugačiji ukus ako mu dodate malo seckanih oraha. Dodajte orahe, bademe, kikiriki,
semenke suncokreta ili bundeve u vašu omiljenu salatu koja može da bude prilog jelu
ili kompletan obrok. Uz nekoliko usitnjenih orašastih plodova njen ukus će biti lepši
i više će vas zasititi nego inače. U potaže dodajte semenke bundeve. Kada krenete na
posao, trening, planinarenje, skijanje ili šetnju ponesite koštunjavo voća koje je
odlična zamena za slatkiše i može vam poslužiti kao zdrava užina. Mnogo je
zanimljivih načina kako možete kombinovati i koristititi ove plodove koji će vam dati
energiju, poboljšati zdravlje, ali i mnoge poslastice i obroke učiniti ukusnijim i
sitijim.
Budete istrajni u odluci da koštunjavo voće postane sastavni deo vaše svakodnevne
ishrane i uskoro ćete primetiti zdravstvene benefite koje će vam njihov redovan unos
doneti. Uz druge sveže i visokokvalitetne namirnice koštunjavo voće možete nabaviti
na Beogradskim pijacama.
Sve što mi treba je #napijaci
