Za voće koje je Homer u Odiseji nazvao “dar bogova” smatralo se da nas čini lepim, leči mnoge bolesti i zaustavlja vreme. Snižava nivo holesterola u krvi, olakšava konstipaciju, ima protivupalno dejstvo, a pomaže i u lečenju mamurluka.
Mekane, slatke kruške idealna su jesenja namirnica za osobe izložene stresu i užurbanom stilu života. Za voće koje je Homer u Odiseji nazvao “dar bogova” smatralo se da nas čini lepim, leči mnoge bolesti i zaustavlja vreme. Osim toga, snižava nivo holesterola u krvi, olakšava konstipaciju, ima protivupalno dejstvo, a pomaže i u lečenju mamurluka.
Kraljica jeseni
Ova kraljica jeseni je odličan izvor različitih minerala i vitamina poput C, K, B2, B3 i B6, kao i kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, bakra i mangana. Posebna je zanimljivost to što kruške sadrže i mineral bor, koji pak pospešuje apsorpciju kalcijuma, te su idealne za prevenciju osteoporoze.
Kruška je prirodan izvor energije, jer sadrži znatne količine monosaharida, fruktoze i glukoze, kao i levuloze, najslađeg prirodnog šećera, dok vitamini grupe B, koji pomažu organizmu da se nosi sa stresom, hrane nervni sistem i učestvuju u procesu dobijanja energije iz ugljenih hidrata.
Vitamin C i bakar štite organizam od slobodnih radikala, a vlakna, posebno pektin, pomažu u održavanju nivoa glukoze i holesterola u krvi i omogućavaju redovno pražnjenje creva, čime smanjuju rizik od raka kolona.
Sveže kruške izvanredan su izvor kalijuma, koji učestvuje u regulaciji otkucaja srca, mišićnoj kontrakciji, prenosu nervnih impulsa, metabolizmu belančevina i ugljenih hidrata, izgradnji čvrstih kostiju i zuba, reguliše rad kardiovaskularnog sistema. Iako nije potkrepljeno naučnim dokazima, kruške važe za hipoalergeno voće, zbog čega se među prvima uvode u ishranu dojenčadi.
Sorta kruške viljamovke sadrži veće količine kalcijuma i gvožđa u odnosu na drugo voće, pa se preporučuju kao obavezno voće u ishrani žena iznad 40. godine, dok tri ili više krušaka na dan može da smanji rizik od senilne makularne degeneracije, koja je najčešći uzrok gubitka vida kod starijih osoba.
Kruška je bogata i beta-karotenom, snažnim antioksidansom koji je zaslužan za zaštitu i normalnu funkciju kože, a odgovoran je i za stvaranje pigmenta melanina.
U kuhinji
Pošto vrlo brzo sazreva posle branja, kada ih kupujete, birajte nedozrele i neoštećene plodove, a proces zrenja mogu da nastave u frižideru ili papirnim kesicama na sobnoj temperaturi.
Nemojte da ih čuvate u plastičnim kesicama jer u njima nemaju dovoljno kiseonika, a pojačana je proizvodnja etilena, gasa koji ubrzava proces truljenja. S obzirom na to da lako apsorbuju miris, držite ih podalje i od hrane koja ima jak ili specifičan miris.
Osim samostalno ili u voćnim salatama, sveže kruške se odlično slažu sa jakim sirevima, kao što su rokfor i gorgonzola. Takođe se mogu konzervirati za zimu sa šećerom u obliku kompota i džema ili sa sirćetom uz semenke gorušice i rena.
Ako do sada niste probali kuvane kruške u slanim jelima, probajte ih kao prilog jelima od teletine ili možda i divljači. Za pripremu kuvanih krušaka koristite nezrele, čvrste plodove, obavezno ih oljuštite i, kako biste izbegli oksidaciju i tamnjenje ploda, poprskajte limunovim ili sokom od pomorandže. Osim uz glavno jelo, kruška je nezamenljiv desert.
Izvor:Informer
