“Kaleidoskop kulture već godinama, u Srbiji, promoviše kulturu i umetnost. Smatram da je ovaj petonedeljni program sjajna prilika da se srpska publika upozna sa izuzetno raznovrsnim, interesantnim i vrhunskim programima. Zaista mi je neizmerna čast i svesrdno sam zahvalna za ukazano poverenje i ovu neverovatnu priliku. Daću sve od sebe da se maksimalno spremim i da publika uživa u mom, odnosno našem nastupu”, rekla je mlada violinistkinja Lana Zorjan koja će otvoriti ovogodišnji Kaleidoskop kulture na Korzu 5. septembra.
U ovom razgovoru Lana je pričala o svom životu, karijeri ali i velikoj časti da otvori sedmi Kaleidoskop kulture uz dirigenta Maksimiliana Haberštoka i Vojvođanski simfonijski orkestar.
U okiviru otvaranja sedmog Kaleidoskopa kulture, u Novom Sadu ćete održati koncert pod vedrim nebom, na nekadašnjem glavnom šetalištu Novosađana. Šta očekujete od ovog koncerta i šta pripremate za novosadsku publiku na Korzu.
Ovaj koncert je pre svega izrazito značajan momenat u mojoj dosadašnjoj karijeri. Mislim da kada bi mala Lana, veran fan Kaleidoskopa kulture, čula da uskoro otvaram ovaj program, bila bi u jednom velikom stanju šoka ali isto tako bila bi i veoma ponosna. Od ovog koncerta očekujem nove predivne uspomene, novo znanje kroz pripreme i rad sa maestrom Maksimilianom Haberštokom i Vojvođanskim Simfonijskim Orkestrom i jednostavno koncert iz snova za koji nisam ni sanjala da ću imati privilegiju da se ostvari u skorije vreme. Za novosadsku publiku na Korzou, pripremila sam Koncert za Violinu i orkestar broj 1 u fis molu od Henrika Vjenjavskog. Ovaj koncert se ne viđa često na svetskoj, a naročito na našoj sceni tako da se zaista radujem da ga predstavim publici koja možda nije preterano upoznata sa koncertom. Ovo je jedan od tehnički najzahtevnijih koncerata za violinu, ali je zaista božanstven i izrazito romantičan. Vjenjavski ga je pisao sa svega sedamnaest godina što je zaista šokantno obzirom na količinu emotivne zrelosti provučene kroz izrazito teške tehničke delove koji se samo ređaju jedan za drugim.
Počeli ste svirati violinu sa samo četiri godine. Šta vas je inspirisalo da se bavite muzikom od tako mladih dana i kako je vaša ljubav prema violini evoluirala tokom godina?
Potičem iz porodice muzičara, pa je samim tim violina oduvek bila veoma prisutna u mom životu. Moja majka je profesor violine, otac operski pevač, deka sa majčine strane etnomuzikolog, sa tatine bivši tubista i harmonikaš u vojnom orkestru… Mada, interesantna činjenica je ta da je violina bila isključivo moj izbor. Majka je htela da sviram klavir, a tata nije imao neku ogromnu želju da sviram bilo koji instrument. Ne znam konkretno šta ju je toliko izdvojilo od ostalih instrumenata da mala Lana od tri godine izrazi želju da svira baš violinu. Da li je u pitanju njen plemenit ali opet raznovrsan ton, ugledanje na majku i njene učenike ili nešto drugo…ali od momenta kada sam prvi put uzela violinu u ruke i proizvela prve tonove (koji su tada bili većinski škripanje) sam zavolela da sviram. U početku je, naravno, sviranje za mene bila igra, a sada na violinizam gledam kao izrazito značajan deo mene bez koga jednostavno ne bih bila ja. Rekla bih da sam u poslednjih godinu dana drastično emotivno sazrela, što je naravno i dovelo ljubav za ovu profesiju i moje sviranje na nov nivo. Različite situacije iz mog privatnog života su značajno povećale dijapazon emocija, što se čuje i u mom sviranju. Moja ljubav za ovim magičnim instrumentom će zauvek rasti, pa tako i ja uz nju.
Sarađivali ste sa brojnim orkestrima širom Evrope. Kako se razlikuje iskustvo sviranja kao solista sa različitim orkestrima?
Svako iskustvo na sceni je nov izazov i pre svega privilegija. Sviranje sa orkestrima je zaista magično jer više ne postoji to ‘ja’ u nastupu već ‘mi’. Desetine ljudi zajedno prave muziku, čine nešto prelepo. Tim rečeno, svako iskustvo sviranje sa orkestrom je unikatno i nova predivna avantura. Naravno da se svaki koncert razlikuje ali postoji nešto zajedničko svakom koncertu sa orkestrom, a to je timski rad. Iz svakog iskustva pokušavam da naučim što više kako bih iz njega izašla kao unapređna violinistkinja, a još bitnije, bolja osoba. Imam nekoliko koncerata kao solista sa različitim orkestrima u narednih nekoliko meseci i mogu srećno da kažem da se izrazito radujem svakom od njih i da ću se potruditi maksimalno da ispunim očekivanja svih, a najbitnije da uz orkestar kreiram nešto lepo što će, nadam se, ulepšati dan slušaocima.
Kako je rad sa Stefanom Milenkovićem uticao na vašu umetničku viziju i stil? Da li postoji određeni trenutak iz vašeg rada sa njim koji smatrate prekretnicom u vašem muzičkom razvoju?
Rad sa profesorom Stefanom Milenkovićem je za mene veliko ostvarenje sna. Na profesora sam se ugledala od ranog detinjstva i zaista sam izrazito zahvalna za privilegiju da učim od njega. Naš prvi čas je bio na proleće 2021., i od tada sam svakog leta na njegovom Masterklasu tj. Institutu. Od oktobra 2023. sam zvanično njegov student, što znači da od tada radimo mnogo intenzivnije. Kroz ove tri i po godine sam u svakoj prilici rada sa profesorom naučila jako puno i svaki momenat se može uzeti za neku vrstu prekretnice obzirom na napredak posle svakog časa.
Nakon što ste osvojili prestižnu nagradu „International Classical Music Award“ za 2024. godinu, na koji način ovaj uspeh oblikuje vašu umetničku karijeru? Kako se nosite sa novim očekivanjima i odgovornošću koja dolazi s ovakvim priznanjem, i na koji način vas to motiviše za buduće projekte?
Od januara kada je zvanično šriom sveta objavljeno da sam dobitnik ICMA nagrade, moj život se potpuno promenio. Ova nagrada je potpuno promenila moju karijeru, zbog nje sam dobila ponude za brojne značajne koncerte i saradnje, ali nije promenila samo moju karijeru već i mene kao osobu. Sva burna i predivna dešavanja prouzrokovana nagradom su me naučila puno toga. Od momenta kada je objavljeno da sam dobitnik moj život podrazumeva mnogo više dešavanja i obaveza nego ranije i u početku je zaista bilo naporno. Tako nagla promena je zaista bila predivna i definitivno moja omiljena prekretnica u karijeri, ali je takođe i psihički bila zaista zamorna. Mislim da mi je taj period ‘adaptiranja’ na zauzetiji život nego pre dao veliku šansu da upoznam sebe na novom nivou. Naravno, izrazito velika orgovornost dolazi sa ovom nagradom, jer sada na scenu izlazim kao dobitnik ICMA nagrade za Otkriće 2024. godine. Samim tim to drastično povećava očekivanja slušaoca ali još više moja lična očekivanja. Ova nagrada me motiviše da u svakom momentu dajem svoj maksimum, na sceni i iza nje.
Više informacija o ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture možete pronaći na sajtu kaleidoskopkulture.com
