Povišen krvni pritisak ili hipertenzija je oboljenje sa kojim se nažalost suočava sve više ljudi u savremenom svetu, a rizik se povećava sa godinama.
Simptomi visokog pritiska su najčešće glavobolja, zujanje u ušima (tinitus), vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah, brzo zamaranje, slabija tolerancija napora i smetnje vida.
Visok krvni pritisak je stanje koje ne treba zanemariti, već se pri prvim simptomima treba obratiti lekaru koji će preduzeti važne mere u terapiji radi sprečavanja daljih komplikacija i kardiovaskularnih oboljenja.
Nemački lekar i psihoterapeut Ridiger Dalke, koji se bavi alternativnom medicinom i psisomatikom, napisao je brojne knjige o vezi emocija i fizičkog zdravlja, a neke od najpopularnijih su “Bolest kao govor duše” i “Bolest kao put”.
Upravo u svojim knjigama on otkriva šta može biti uzrok krvnog pritiska, odnosno sa kojim emotivnim i mentalnim stanjem je ovo oboljenje povezano.
“Poruka je da je u krvi naša vitalnost, simbolizuje naš život. Protok vitalnosti kao što je krvotok je pod velikim pritiskom. U današnjem društvu, posebno u društvu kasnog kapitalizma, ljudi su pod velikim pritiskom. U poslednjih 20 godina govorili su da čak da je 170 noramalan pritisak za sedmadesetogodišnjaka. Danas se vraćaju u normalu, pa kažu da je 120 zdrav pritisak. Visoki pritisak je toliko prisutan u društvu pod velikom pritiskom da su ga proglasili za normalno stanje, a nije. Vi se stalno borite, to je normalno samo ako vam je život u opasnosti.
Ako ste na putu i automobili vam idu u susret i odjednom jedan izleti pred vas. Tada se pritisak podiže. Onaj ko stalno ima povišen pritisak, taj je stalno u borbenoj situaciji i u velikoj opasnosti, život mu je u opasnosti.
Trenirani smo da budemo takvi, jako važni, da trčimo za novcem, za moći. Telo nam to pokazuje i traži od nas da se borimo sa stvarno važnim stvarima. Recimo sa skrivenim problemom autoriteta od mog oca ili dede. Uvek pronađemo tu stvarnu borbu koju taj čovek u stvari ne vodi. On vodi borbu sa svima uokolo, u Nemačkoj kažemo “sa Bogom i svetom”, a trebalo bi da vodi stvarno važnu borbu, a to je borba sa autoritetom, najčešće autoritetom svog oca.
Prihvatanje autoriteta na pravi način borba je koju vode mnogi od nas. Kada naučimo da prepoznamo odakle potiče taj otpor, bićemo u stanju i da ga transformišemo u nešto drugo, moćnije i korisnije od povišenog pritiska.”
b92
