Direktor Kancelarija za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da većina zapadnih država ne samo da su priznale nezavisnost Kosova, već smatraju da je to pitanje zaokruženo, pa zato Srbija ulaže veliki napor da što više pripadnika međunarodne zajednice pridobije za kompromisno rešenje.
Đurić je rekao da Srbija razgovara sa Amerikancima, Rusima, Kinezima… svima za koje misli da može da pridobije na stranu kompromisnog rešenja.
On je ocenio da zbog mišljenja Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine srpska diplomatija pokušava da iz “debelog minusa izvadi stvari”.
– Za mene kao građanina i direktora Kancelarije je najvažnije to što smo se u Srbiji opredelili da o Kosovu i Metohiji odlučujemo zajednički, zato što je to odgovornost svih nas – rekao je Đurić.
On je objasnio da trenutno ne postoji rešenje kosovskog pitanja, ali da kada bude postojalo iole prihvatljivo, građani Srbije će biti upoznati s njim.
– S obzirom na to kako se trenutno ponašaju albanski lideri, koliko svakoga dana prete ratom, ne deluje kao da smo previše blizu rešenju. Dok god se Srbiji preti ratom niko ne može da očekuje da možemo da postignemo sveobuhvatno rešenje – rekao je Đurić.
On je kazao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodnih nedelja razgovarao s najvažnijim svetskim liderima i od velikog broja njih je čuo ohrabrujuće reči o traženju rešenja kompromisom.
Đurić je dodao da albanski lideri svakoga dana ponavljaju da ne žele kompromis, ali da između njih postoji sukob.
– Meni se čini da između (Rramuša) Haradinaja i (Hašima) Tačija postoji mnogo sukoba. Već 18 godina drže pod kontrolom taj deo naše teritorije kojom upravljaju na klanovski način, po feudalnom principu su izdelilili teritorije naše južne pokrajine gde imaju dominantan uticaj – ocenio je Đurić.
On je rekao da se predsednik i premijer Kosova, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, trude da se što više “dodvore” pripadnicima međunarodne zajednice kako bi tu kontrolu zadržali.
Prema njegovom mišljenju, bilo bi mnogo lakše u političkom smislu kosovsko pitanje “gurati pod tepih”, ali mu je drago što sadašnja srpska administracija ulaže veliki trud da to pitanje reši, misleći 20-30 godina u budućnost.
