Pred hrvatskim društvom je težak put denacifikacije i deustašizacije, a izložba o koncentracionom logoru Jasenovac u zgradi UN u Njujorku važan je iskorak kako bi svetska javnost saznala istinu o ovom najmonstruoznijem stratištu iz Drugog svetskog rata, smatraju sagovornici u emisiji “Na nišanu” Miroslava Lazanskog.
U emisiji “Na nišanu Lazanskog” Momčilo Diklić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, i Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, govorili su o najnovijoj protestnoj noti iz Hrvatske zbog izložbe o Jasenovcu, koja je otvorena u zgradi UN u Njujorku. Zašto je Jasenovac, na neki način, bio tabu-tema u SFRJ, a i sada je predmet sporenja Hrvatske i Srbije? Šta je istorijska istina o Jasenovcu?
Izložba o koncentracionom logoru “Jasenovac“, koja je otvorena u zgradi UN u Njujorku, izazvala je Hrvatsku da protestuje protiv toga službenom notom. Hrvatsko društvo ima problem i mora da se izbori sa denacifikacijom, odnosno deustašizacijom, kaže Diklić.
– To znači da se stvori natpolovična većina koja bi osudila sve ono što je radio režim NDH. To se, nažalost nije desilo od 1945. do danas. Ispada da se ponovo borimo za istinu. Mislio sam da moramo da se izborimo za istinu o ratu devedesetih, ali ispada da se moramo izboriti za istinu i o Drugom svetskom ratu jer oni pokušavaju da to revidiraju svim sredstvima i metodama. Znate da je “Jasenovac” jedini koncentracioni logor koji je uništen da bi se prikrili tragovi. Dve druge stvari su se tu desile. Prvo, nije popisan broj žrtava, to je svesno obustavljeno. I drugo, nisu izvađene žrtve – kaže Diklić.
Izložba u UN veliki je iskorak, jer se, prema Diklićevim rečima, na samom stratištu ne može utvrditi ništa. Hrvatska protestuje zbog običaja srpskog naroda da pola veka ćuti o “Jasenovcu”, dodaje on.
Dva glavna momenta u hrvatskoj protestnoj noti su broj žrtava i pojavljivanje kontroverznog katoličkog kardinala iz doba Drugog svetskog rata, Alojzija Stepinca, objašnjava Budimir. Hrvatska vlada protestuje protiv pojavljivanja Stepinca na izložbi o Jasenovcu, iako se zna kakav su udeo u Jasenovcu imali katolička crkva i katoličko sveštenstvo. Kada govori o broju žrtava u Jasenovcu, Budimir citira hrvatskog naučnika Antona Miletića.
– Ovde on govori kako se kretao broj žrtava i kaže da se ne može verovati samo onome što je našao u zapisima, jer pominje se nekoliko stotina Roma, iako se zna da je broj između 25.000 i 35.000. Takođe se u nekakvim spisima koji se sada pojavljuju pominje nekoliko hiljada Jevreja, a zna se da je ubijeno oko 20.000 Jevreja – kaže Budimir.
Kada se govori o broju ubijenih Srba, govori se o broju između 300.000 i 700.000, a najveći broj izvora pominje ovaj poslednji broj. Hrvatska državna komisija koja je formirana za vreme Franje Tuđmana “utvrdila” je da je broj ubijenih Srba u Jasenovcu oko 2.000.
Međutim, 2006, kada je otvorena aktuelna postavka na stratištu, tadašnji hrvatski predsednik Stipe Mesić i premijer Ivo Sanader tvrdili su da je “Jasenovac” sramota za Hrvatsku i da će Hrvatska, koja se kretala ka EU, učiniti sve da se istina o “Jasenovcu” sazna. Međutim, nakon hrvatskog priključenja uniji stvari se kreću unazad, kaže Budimir.
– Vrlo je čudno, Evropa, koja je zasnovana na antifašizmu, kaže da ne može da ulazi u interese pojedinih svojih članica. Znači, Hrvatskoj je sve dozvoljeno. Kada postanete članica EU, možete da činite šta hoćete. Znači, da stavite tačku na etničko čišćenje koje je Hrvatska izvršila nad Srbima – kaže on.
