Predsednik Parlamentarne Skupštine NATO razume motive građana za protivljenje ulasku u NATO.
U potpunosti razumemo zašto se javno mnjenje u Srbiji protivi ulasku u NATO. To što se dogodilo 1999. godine jasno je urezano u pamćenje građana Srbije. Verovatno bi stvari bile drugačije da je prethodno obezbeđena rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali ne smemo zaboraviti šta se dešavalo tokom Miloševićeve vladavine. Verovatno je bilo grešaka, ali mislim da je situacija ovde bila zaista dramatična, izjavio je Paolo Ali, predsednik Parlamentarne Skupštine NATO-a.
On je rekao da nije neophodno da se Srbija u ovom trenutku pridruži NATO-u.
– Možda će do toga doći u budućnosti, ali to zavisi od građana Srbije, a ne od NATO-a. NATO uvek prihvata zahteve za članstvo, kao što je to bio slučaj sa drugim državama u regionu – rekao je Ali.
On je naveo da bi NATO želeo u budućnosti da vidi Srbiju kao svoju članicu, jer je “veoma bitan igrač kada je reč o bezbednosti na Zapadnom Balkanu”. On, međutim, dodaje da u Evropi postoje i druge zemlje koje nisu članice NATO-a zbog svoje vojne neutralnosti, kao što su Finska, Švedska, Austrija, Švajcarska i navodi da NATO sarađuje i sa tim zemljama.
– Ako Srbija ostane vojno neutralna, NATO sa tim nema problema – dodao je Ali.
Na pitanje zbog čega je Srbija značajnija za Alijansu, u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, funkcioner NATO-a je odgovorio da je “reč o veoma stabilnoj državi”. Kako je naveo, Srbija je izvor stabilnosti u regionu, što je važno ne samo za NATO već i za Evropu, za sve.
Ali je rekao i da NATO-u ne smeta vojna saradnja sa Rusijom, kao i da ceni činjenicu da većinu vojnih vežbi Srbija organizuje upravo sa NATO-om.
– Srbija ima slobodu da učestvuje u vojnim vežbama sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom. Cenimo to što Srbija održava ravnotežu u smislu što sa jedne strane ima dobre odnose sa Rusijom, a sa druge strane ima odličnu saradnju sa NATO-om – dodao je on.
Funkcioner Alijanse je naveo i da nije teško razumeti takvu vrstu političkog i vojnog balansa.
– Srbija tradicionalno ima bliske odnose sa Rusijom, podršku naroda za to, i u vreme Sovjetskog Saveza uloga Srbije u održavanju ravnoteže bila je izuzetno važna. Dakle, moramo uzeti u obzir istoriju. Važno je da Srbija održava dobre odnose sa Rusijom, ali i sa Zapadom. Zahtev Srbije za prijem u članstvo u Evropskoj uniji predstavlja dokaz da je zemlja okrenuta i ka Evropi, ka Zapadu – istakao je on.
Na pitanje da li je dugoročno gledano, za Srbiju neodrživo sedeti na dve stolice, Ali je rekao da njega interesuje realnost.
– Ja sam inženjer i mene interesuju brojke i realnost – 70 odsto robne razmene Srbije je sa EU, 20 odsto sa zemljama Zapadnog Balkana i oko 10 odsto sa ostalima. Svega nekoliko procenata iznosi trgovinska razmena Srbije i Rusije, što znači da srpska stvarna veza sa Rusijom nije toliko bitna, već ona sa Zapadom, sa EU. Politička odluka je na Srbiji, ali mi na Srbiju gledamo kao na zapadnu zemlju – dodao je on.
Ali je naveo da je najbolji način za rešenje kosovskog problema politički put, kao i da su Kosovu potrebni bezbednost i stabilnost.
– NATO i Kfor su deo te stabilnosti, oni štite pripadnike (samozvane) kosovske i srpske zajednice. Kfor će ostati na (lažnom) Kosovu sve dok to bude neophodno. Ne možemo reći koliko vremena će biti potrebno da se politička situacija i problemi razreše, koliko će biti potrebno da se ponovo uspostave stabilnost i bezbednost. To nije lako predvideti. Možda će biti potrebno nekoliko godina, možda duže, ne znam – rekao je funkcioner NATO za Radio Slobodna Evropa.
