NATO namerava da stvori još dve nove vojne formacije za slučaj sukoba sa Rusijom. Nove strukture, kako pišu američki mediji, baviće se zaštitom morske rute SAD – Evropa, kao i logistikom „natovskih“ snaga u Evropi. Odluka o tome mogla bi biti doneta već u novembru na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a.
Rastuće tenzije u odnosima sa Moskvom navele su članice NATO-a da ponovo sagledaju mogućnosti brzog premeštanja vojnih snaga u zone potencijalnog konflikta, pišu američki mediji. A te mere, kako se navodi, preduzimaju se u slučaju eventualnog sukoba sa Rusijom.
Pretpostavlja se da će u sferi odgovornosti novih formacija biti organizacija prebacivanja ljudstva i vojne opreme u Evropi, a pored toga, nove strukture će se baviti i zaštitom morskih puteva u Evropi, konkretno u Atlanskom okeanu i Severnom ledenom okeanu.
Mnogi vojni eksperti u formiranju nove natovske komande za zaštitu morskih puteva vide deo plana za buduće prebacivanje trupa i teškog naoružanja iz SAD u Evropu.
Eksperti kažu da Alijansa danas ima ozbiljne logističke probleme na evropskom kontinentu, a nemački „Špigl“ je nedavno objavio tajni dokument u kome se navode sve slabosti Saveza. Taj dokument otkriva i da se NATO ne bi mogao obraniti u slučaju napada iz Rusije.
U tom izveštaju se navodi da je od završetka Hladnog rata Savez „atrofirao“, a da je funkcionalnost logističke infrastrukture NATO-a ograničena.
Problem NATO-u ne stvara samo birokratija 29 zemalja-članica koja bi znatno usporila proces kolektivne odbrane zemalja, već i strukturne slabosti Saveza.
Alijansi nedostaju i stvari kao što su prikolice za tenkove, vagoni za tešku opremu i moderni mostovi preko kojih može da pređe borbeni tenk „Leopard 2“, težak više od 60 tona.
„Koja je korist od najskupljih oružanih sistema ako ne mogu biti transportovani i prebačeni tamo gde su najpotrebniji?“, stoji u izveštaju.
Čak i proširenje snaga NATO-a za brzo reagovanje, navodi se u dokumentu, nije uspelo da omogući da one deluju brzo i ako treba održivo.
NATO je ta pisanja opovrgao. Portparolka Alijanse Oane Lungesku je rekla da su snage Alijanse sada „najspremnije i najsposobnije nego ikad pre ovih dencenija“.
Međutim, vojni eksperti tvrde da se Alijansa suočava sa ozbiljnim logističkim problemima u Evropi. Konkretno, zbog birokratije na granicama vojni teret kasni na odredišta, a NATO bi zbog toga mogao imati ozbiljnih poteškoća u slučaju vojnog sukoba na evropskom kontinentu.
Otuda se i pojavila ideja o stvaranju „vojnog šengena“, koji podrazumeva slobodno prebacivanje snaga NATO-a po zemljama celog bloka.
O tome je govorio i komandant američke vojske u Evropi, general-pukovnik Ben Hodžiz, koji je rekao da bi prilikom transporta oružja i vojnog tereta preko granica evropskih zemalja trebalo da na snazi budu posebna pravila koja bi omogućila brže prebacivanje snaga NATO-a.
„Snage Alijanse moraju da se kreću i prebacuju jednako brzo ili još brže od Oružanih snaga Rusije, kako bi potencijal ’obuzdavanja‘ bio efikasan“, rekao je on.
Analitičari se slažu da je danas prioritetni zadatak NATO-a obnavljanje infrastrukture koja se gotovo raspala nakon završetka Hladnog rata. To se odnosi i na aerodrome, luke, železničke stanice i pruge, skladišta municije…
Tokom Hladnog rata, Alijansa je imala prilično funkcionalan sistem, ali je on vremenom propao i zastareo.
Danas NATO pokušava da izgradi novi poboljšani sistem. Tokom Hladnog rata, američki kontingent u Evropi je dostizao brojku od 300.000 ljudi. Danas se spominje cifra od oko 60-70 hiljada ljudi u uslovima konstantne rotacije.
Prema mišljenju eksperata, sve ovo što se sada dešava ukazuje na to da SAD pripremaju infrastrukturu u zemljama Istočne Evrope i baltičkim zemljama radi razmeštanja trupa i do 150 hiljada ljudi.
Ruske vlasti pažljivo prate širenje NATO-a na istoku Evrope, a zvaničnici kažu i da je Rusija spremna da reaguje ako se ta ekspanzija nastavi i postane ozbiljna pretnja ruskoj nacionalnoj bezbednosti i celovitosti.
„NATO stalno otvoreno demonstrira silu, koristeći takozvanu taktiku ’zastrašivanja‘, provocirajući trku u naoružanju. Namera da stvori dve nove jedinice se uklapa u tu taktiku… Ali, mi smo u koraku sa situacijom i pomno je pratimo. Ako budemo procenili da je ono što rade SAD i njihovi sateliti opasno za nas, Rusija će reagovati munjevito i recipročno“, poručio je šef komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost, bivši komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije Viktor Bondarev.
On je nazvao „apsurdnim i smešnim“ objašnjenja SAD kojima pravdaju širenje svog vojnog prisustva u Evropi.
„Rusija neće prva započeti konflikt, to ne dolazi u obzir. Viševekovna ruska istorija potvrđuje da mi ulazimo u sukob samo kada nas napadnu, ali ako do toga dođe odgovorimo munjevito“, naglasio je Bondarev.
