Prethodni izveštaji naučnika u cenjenim radovima i fondacijama naglasili su koliko je soja važna za smanjivanje raka dojke. U međuvremenu, brojna istraživanja su dokazala upravo suprotno, da soja ubrzava razvoj ćelija raka dojke.
Kinezi nisu jeli soju, iako su jeli sočivo, zbog toga što soja sardži velike količine prirodnih toksina ili “antinutrijenata“. Prvi među njima su moćni enzimski inhibitori koji blokiraju delovanje tripsina i drugih enzima potrebnih za varenje proteina.
Ovi inhibitori su veliki, sklupčani proteini koji se ne aktiviraju u potpunosti tokom redovnog kuvanja. Oni mogu da proizvedu ozbiljne želudačne probleme, smanjeno varenje proteina i hronični nedostatak aminokiselina. Prilikom testiranja životinja, ishrana sa puno inhibitora tripsina uzrokovala je patološka stanja pankreasa, pa čak i rak.
Ubrzava nastajanje raka dojke
Istraživači u Memorijal Sloun Ketering centru za rak poredili su tkiva tumora pre i posle jednomesečnog režima konzumiranja soja suplementa u odnosu na kontrolnu grupu koja je dobijala placebo. Otkrivene su promene u izražavanju određenih gena koji ubrzavaju rast ćelija kod onih žena koje su uzimale soja suplement.
Otkriće ih je dovelo do zaključka da bi protein soje mogao da ubrza nastanak bolesti. Studija je navela: „Ovi podaci ukazuju na to da soja ima stimulativan efekat na rak dojke kod žena“.
Na hiljade žena danas konzumira soju verujući da će ih to zaštititi od raka dojke. Ipak, 1996. godine, istraživači su otkrili da žene koje konzumiraju izolovani protein soje imaju veće šanse da obole od epitelijalne hiperplazije, stanja koje ukazuje na zloćudnost.
Godinu dana kasnije, otkriveno je da dijetalni genistein stimuliše rast ćelija dojke, što je autore dovelo do zaključka da žene ne bi trebalo da konzumiraju proizvode od soje kako bi sprečile rak dojke.
“Nije tačno da soja sprečava rak dojke”, rekla je dr Kajla T. Danijel. “Brojne studije su pokazale da soja doprinosi, pa čak i ubrzava rast ćelija raka”.
Sve žene koje su učestvovale u ovoj studiji su nedavno imale biopsiju dojki i dijagnostikovane su sa rakom dojke u prvom ili drugom stadijumu. Svima je zakazana mastektomija ili lumpektomija za dve do tri nedelje. Istraživači su rekli da ne znaju da li se efekti mogu obrnuti.
Vegetarijanci imaju veći rizik
Od žena sa visokim nivoima genisteina, nekoliko je iskusilo promene u određenom nizu gena koji utiču na rast ćelija raka dojke, smrt ili neki drugi aspekt patologije raka dojke, rekla je dr Žaklina Bromberg, koautorka studije. Promene su uočene kod žena koje su konzumirale oko 51,6 grama soje (u vidu sojinog mleka) dnevno.
Istraživači su zaključili da oni koji redovno jedu soju unose približnu količinu svakog dana, naročito vegetarijanci i oni koji ne jedu mlečne proizvode. Posebno su ugroženi oni koji žive u azijskim državama, pošto konzumiraju velike količine tofua.
Anketa iz 1998. godine je pokazala da se u Japanu u proseku konzumira oko 7-8 grama sojinog proteina, manje od dve kašičice, dok se u Americi konzumira daleko veća količina.
Genetski modifikovana
Svaka namirnica koja sadrži soju ima 93% šanse da je GMO, ako nije navedeno da je organski proizvedena. Ipak, ni organskoj soji se više ne veruje. Soja je veoma problematičan usev.
USDA (ministarstvo poljoprivrede SAD) otkrilo je 2011. zaveru da se uveze soja sa lažnim organskim sertifikatima od dobavljača iz Kine. Kineska firma je falsifikovala sertifikat i pokušala da proda neorganske useve kao organske. Ovakve stvari se dešavaju svake godine, a samo par njih se otkrije. Čak i domaće uzgojena organska soja se sada ispituje na GMO poreklo. Takođe, to što je soja organska ne umanjuje toksičnost njenog sadržaja.
Većina soje je nefermentisana
Fitati u nefermentisanim proizvodima od soje zapravo sprečavaju apsorpciju proteina i četiri ključna minerala: kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka. U svom prirodnom obliku, soja sadrži fitohemikalije sa toksičnim efektima po ljudski organizam. Tri glavna antinutrijenta su fitati, enzimski inhibitori i goitrogeni. Ovi antinutrijenti su prirodni način zaštite biljke, koji joj omogućava da se efektivno razmnožava. Oni je štite od sunčevog zračeja, napada bakterija, virusa i gljivica. Zato životinje i ne jedu soju.
Sve biljke poseduju neka antinutrijentna svojstva, ali soja je naročito bogata ovim hemikalijama. Ako se one ne uklone dugotrajnom pripremom koja podrazumeva fermentaciju ili potapanje, soja predstavlja najgoru hranu koju osoba može da pojede. Većina soje (99%) koja se prodaje u maloprodaji i u vidu sojinog mleka je nefermentisana soja i opasna je.
Nefermentisana soja je povezana sa digestivnim problemima, problemima sa imunim sistemom, PMS-om, endometriozom, reproduktivnim problemima, alergijama, ADD i ADHD sindromima, većim rizikom od srčane bolesti, raka i gubitka libida.
Fermentisani izvori soje kao što su nato, miso, tempeh i neki drugi fermentisani tofui su verovatno jedini oblici soje koje ljudi smeju da konzumiraju i to samo u slučaju da nisu GMO.
Kada se hrana jede, digestivni enzimi poput amilaze, lipaze i proteaze se luče u digestivni trakt gde pomažu razlaganju hrane i oslobađanju nutrijenata u organizam. Visok sadržaj enzimskih inhibitora u nefermentisanoj soji ometa ovaj proces i onemogućava potpuno varenje ugljenih hidrata i proteina iz soje.
