Kafa može da smanji rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti, ali uživanje u ovom napitku može da pređe u zavisnost.
Način na koji kafa utiče na svakodnevni život, a ne količina koju popijemo, jeste glavni pokazatelj zavisnosti, objasnio je profesor Meridet Adikot, sa Psihijatrijskog istraživačkog instituta u Arkanzasu, za britanske medije.
Nisu svi podjednako tolerantni na kofein, tako da se simptomi zavisnosti kao što su poremećaji sna, glavobolje, ubrzan rad srca, problemi sa stomakom, nervozom i brojnim drugim psihičkim stanjima, pojavljuju kod nekih ljudi i kada unose mnogo manje količine od preporučenog maksimuma.
– Većina stručnjaka ne preporučuje konzumiranje više od četiri šoljice kafe dnevno. Ali ukoliko pijete manje od toga i ispoljavate problematično ponašanje kada ne možete da dođete do kafe, reč je o zavisnosti – objašnjava dr Adikot.
Mnogi imaju osećaj da je konzumiranje ovog napitka neophodno zbog razbuđujućeg dejstva na mozak i poboljšanja kognitivnih performansi, ali naučnici poriču ovu tvrdnju.
– Kada pijete određenu količinu kafe svaki dan, telo se tome prilagođava i prag osetljivosti na koefein se menja. Zbog toga jedan dan pauze može da učini da se ne osećate dobro. To nije zato što je kafa vrlo važna za koncentraciju, već je telu potrebno vreme da se vrati u stanje pre zavisnosti – kaže dr Adikot.
Kada ograničite konzumiranje, mogu se pojaviti problemi poput glavobolje, iscrpljenosti, nervoze ili teškoće sa koncentracijom, ali će oni nestati za nekoliko dana, čim se budete prilagodili novim navikama. Stručnjaci preporučuju da se količina smanjuje postepeno i kafa zameni drugim napicima.
– Umesto pauze za kafu, idite u kratku šetnju. Ako ste ujutro pospani, radite vežbe kako biste se razbudili – savetuje dr Adikot.
