Kineske investicije u Srbiji sa aktuelnim i najavljenim projektima trebalo bi da dostignu 10 milijardi dolara, a veliki deo biće realizovan u okviru globalne kineske inicijative “Pojas i put”.
Na prodor Kine u ovaj deo sveta, na putu ka EU, uključujući i Srbiju, Brisel i Vašington gledaju sa velikom rezervom, a strah od ozbiljnog takmaca koji im se značajno približava pretočen je poslednjih par godina u upozorenja o navodno prljavim tehnologijama, iskorišćavanju jeftine radne snage, te nedovoljno transparentnim tenderima.
“Pojas i put” je, međutim, stigao do Evrope, u toj inicijativi trenutno učestvuje ili je zainteresovano za učešće 67 zemalja koje stvaraju trećinu svetskog BDP-a, a pitanje na koje nema odgovora je kako je Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi da Kina upravo sa našom zemljom u okviru inicijative „Pojas i put” dogovori najviše projekata od ukupno planiranih investicija u okviru inicijative u vrednosti od skoro bilion, odnosno hiljadu milijardi dolara.
Samo tokom prošle godine sa Kinom su potpisani projekti vredni oko tri milijarde dolara.
Kinezi u Srbiji grade autoputeve, pruge, mostove, energetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a dogovorena je i izgradnja velikih industrijsko-tehnoloških parkova.
Takođe su i strateški partneri i imaju velike investicije u srpsku privredu, uključujući najveće i najproblematičnije godinama – RTB Bor i Železaru Smederevo.
Predsednik Kine Si Đinping je na otvaranju Samita “Pojas i put” u Pekingu u maju 2017. najavio 113 milijardi evra za različite projekte na Novom putu svile, a samo Razvojna banka Kine je već predvidela da odobri 800 milijardi evra investicija za 900 projekata, podsećaju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije.
Put svile predstavlja globalni projekat koji je ujedno i velika razvojna šansa za sve zemlje na njegovoj trasi, rekla je savetnica u Sektoru za međunarodne ekonomske odnose PKS Ivana Bajić.
Kako je istakla, Srbija po nekoliko osnova pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka: preko drumskih i železničkih deonica panevropskog Koridora 10, od Pomorskog puta svile koji od luke Pirej vodi za zemljama Jugoistočne, Srednje i Zapadne Evrope.
Zatim, preko železničkih deonica Koridora 10 na teritoriji Srbije, a koje predstavljaju značajan deo južne azijsko – evropske železničke unije, koja železnice Azije treba da poveže sa Evropskom jedinstvenom železničkom mrežom.
Takođe, Srbija pripada Ekonomskom pojasu i pomorskom putu svile 21. veka i značajnim delom plovnog puta reke Dunav i zato se Srbija kandidovala da bude mesto multimodalnog linka evropske železničke i mreže plovnih puteva Evrope, istakla je Bajić.
Prema njenim rečima, projekti saobraćajne infrastrukture koji su u različitim fazama implementacije u Srbiji apsolutno su usaglašeni sa programom “Puta svile”, to jest Evropskim jedinstvenim programima razvoja osnovne i regionalne saobraćajne mreže, kao i smernicama i programima saradnje Kina – CIEZ (1+16).
U PKS ističu da “Pojas i put” predstavlja veliku šansu da Srbija uz pomoć Kine poboljša najpre svoju železničku infrastrukturu, što je već započeto dogovorom oko unapređenja pruge Beograd – Budimpešta.
Srbija bi mogla značajno da uveća prihode od transporta robe preko svoje železničke mreže.
Izgradnja mosta Zemun-Borča, kao i autoputa i izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta jasno pokazuju namere da se izgradi jedinstveni transportni sistem kako bi roba iz Kine mogla biti transportovana od luke Pirej do Centralne Evrope i obrnuto.
Samo tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini u septembru potpisano je 11 ugovora sa Kinom vrednih tri milijarde dolara.
Bivši kineski ambasador Li Mančang je 2017. rekao da je Srbija iskoristila priliku za unapređenje saradnje sa Kinom i najavio da će ukupan obim kineskih investicija biti 10 milijardi dolara.
Kina puno investira i u razvoj srpske privrede i ove godine je kineski Ziđin preuzeo RTB Bor sa najavljenim ulaganjem od 1,26 milijardi dolara i 200 miliona za izmirivanje dugova RTB-a, što je bila najveća investicija u 2018.
Kinezi će 1,26 milijardi dolara uložiti u RTB u narednih šest godina, od čega će 75 odsto investirati u prve tri godine. Predviđeno je i da 320 miliona dolara bude uloženo u rudnik Cerovo i njegovo otvaranje, a biće povećan i kapacitet Topionice na 80.000 tona.
Takođe, kompanija Shandong Linglong Tyre najavila je ove godine da će u Zrenjaninu izgraditi fabriku guma vrednu 994,4 miliona dolara.
Među najvažnijim investicijama Kine u privredu je preuzimanje Železare Smederevo 2016. godine od strane kompanije Hestil. Investicija je vredna najmanje 300 miliona evra, od cega je polovina novca već realizovana.
Kinezi grade u termoelektrani Kostolac novi blok B3 snage 350 megavata, što je najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije.
Ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE „Kostolac B” je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B3 snage 350 MW – 613 miliona dolara.
Kinezi su 2017. otvorili Kinesku banku u Beogradu koja je u vlasništvu države Kine.
Inače, to je četvrta banka na svetu po visini kapitala.
U Ministarstvu građevinarstva je rečeno Tanjugu da je u oblasti saobraćaja, među aktuelnim projektima sa Kinom čija je realizacija u toku, veoma značajna rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd – Budimpešta kroz Srbiju.
Radovi se izvode na deonici Beograd Centar-Stara Pazova dugoj 34,5 km. Vrednost radova je 350 miliona dolara, a druga deonica koja će graditi je Novi Sad-Subotica-državna granica u dužini od 108,1 km. Ugovorena vrednost radova prema komercijalnom ugovoru 1,16 milijardi dolara.
Kinezi su angažovani i na izgradnji autoputa na Koridoru 11 i u toku su radovi na deonici Surčin-Obrenovac dugoj 17,6 km, a vrednost radova je 233,2 miliona dolara.
Takođe, deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, ukupno duge 50,2 km. Vrednost obe deonice je 333,74 miliona dolara.
Kinezi grede i obilaznicu oko Beograda, od mosta preko reke Save kod Ostružnice do Bubanj Potoka u dužini od 19,5 km. Vrednost radova je 207 miliona evra.
Među planiranim i potencijalnim projektima su: deonica Koridora 11 Preljina-Požega u dužini od 30,9 km. Vrednost radova 450 miliona evra.
Zatim deonica Požega-Boljare duga 107 km, za koju je potpisan Memorandum o razumevanju o saradnji sa kineskom kompanijom C C C C, koji se odnosi pre svega na izradu projektne dokumentacije.
Kineske kompanije pokazale su zainteresovanost i za realizaciju projekata izgradnje obilaznice oko Beograda na deonici Bubanj Potok – Pančevo, za izgradnju Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma), kao i za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš na železničkom Koridoru 10.
Među završenim projektima su most Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, čija je ugovorena vrednost radova 255 miliona dolara.
Sa kineskim partnerima realizovan je i projekat finansiran iz kredita EBRD – rekonstrukcija i modernizacija pruge Rasputnica G -Rakovica-Resnik (7,5 km). Vrednost radova je bila 23,8 miliona evra.
Inače, poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Centralnoj i Jugoistočnoj Aziji 2013. označila je početak nove faze razvoja Kine i njenog odnosa prema svetu.
Tom prilikom prvi put je predstavljena ideja o „Novom putu svile” koji će povezivati Pacifik i Baltičko more i obuhvatiti tržište od skoro četiri milijarde ljudi.
“Novi put svile” ili “Pojas i put” trebalo bi ponovo da poveže kontinente, spoji Istok i Zapad i u tu svrhu planirana je izgradnja brze železnice, novih luka, tehnoloških parkova i mreže autoputeva u dužini od 13.000 km.
Strategija “Jedan pojas jedan put” započeta je neformalno još 2011, kada je prva železnička linija duga 11.179 km povezala kineski Čungćing sa Duisburgom u Nemačkoj.
Tokom narednih godina razne linije povezivale su gradove u Kini i EU.
“Pojas i put” predviđa povezivanje kineskih luka i velikih gradova na obali sa evropskim, prevashodno kroz luke u Veneciji i Atini.
Ta linija je od ranije u upotrebi, ali dobija na značaju otkada je kineska kompanija COSCO 2009. investirala u Atinsku luku Pirej.
Kada je COSCO grupa zakupila Terminale 1 i 2 Pirejske luke, ona je postala jedna od najbrže rastućih u svetu po pretovaru robe.
Brodske pošiljke iz Kine za Pirejsku luku preko Indijskog okeana i Sueckog kanala, skraćuju vreme transporta za oko 10 dana za Centralno ili Istočnoevropske zemlje, u odnosu na alternativne luke poput Roterdama, Antverpena ili Hamburga.
