Infarkt srca češći je zimi nego tokom letnjih meseci, a u koronarnim jedinicama ovih dana povećan je broj pacijenata.
Lekari kažu da se tokom zimskih dana sužavaju krvni sudovi i da to ne predstavlja problem kod zdravih, mladih ljudi koji imaju elastične krvne sudove i brzo se prilagode novim vremenskim uslovima.
Problem nastaje kod pacijenata koji imaju sklerotične, sužene krvne sudove, što dovodi do dodatnog suženja “anginoznih napada”, a u najgorem slučaju i do akutnih infarkta srca.
-Tokom zimskih meseci uvek imamo više pacijenata i više srčanih udara nego tokom letnjih dana – kaže za Tanjug kardiolog Tanja Jozić.
Ona kaže da je važno da tokom hladnih, zimskih dana pacijenti koji imaju povišen krvni pritisak koriguju terapiju.
– Obično u zimskom periodu hipertenzivna terapija (za povišen pritisak) mora da se pojača, dok tokom letnjih meseci mora da se smanji. U letnjim mesecima dolazi do širenja krvnih sudova i ako se uzima ista terapijska doza često dolazi do kolapsa, gubitka svesti – pojasnila je Jozić.
Ona kaže da posebna pažnja mora obratiti na pacijente koji su preživeli infarkt i da oni još uvek inovativne lekove ne mogu da se dobiju na recept, a koji su po svim kardiološkim smernicama prva terapijska linija.
Srbija je na jednom od vodećih zemalja po broju kardiovaskularnih oboljenja u svetu i na trećem mestu u svetu po broju smrtnih slučajeva od infarkta.
Skoro 55 odsto populacije u našoj zemlji umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija.
U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine života.
