Ako ste nervozni i razdražljivi bez razloga, mršavite iako imate dobar apetit, srce vam preskače, preznojavate se i opada vam kosa, verovatno imate hipertireozu, upozorava Lenina sagovornica, prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković.
Preko 300 miliona ljudi širom sveta pati od problema sa štitastom žlezdom, od čega čak polovina njih nije svesna tog stanja. Simptomi kao što su zamor i malaksalost, osetljivost ili depresija mogu se lako zameniti sa znacima nekih drugih bolesti a u osnovi može biti poremećaj rada štitaste žlezde.
Tiroidna ili štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Ima izgled štita ili leptira i smeštena je na prednjoj strani vrata, ispred dušnika. Organizmu ne prija ni smanjen ni uvećan rad žlezde. U njoj se stvaraju hormoni: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3), koji imaju ulogu u regulaciji metobolizma, povećavaju sintezu proteina, utiču na metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju holesterola, kao i na rad srca. Takođe je veoma bitna njena uloga u sazrevanju, kao i u razvoju centralnog nervnog sistema, okoštavanju i lučenju hormona rasta. Ovi hormoni utiču i na budnost, reagovanje, čulo sluha, sposobnost pamćenja i učenja. Imaju važnu ulogu u reproduktivnim funkcijama i trudnoći. A šta utiče na to da ona više ili smanjeno luči ove hormone i koja hrana je dobra a koja nije za štitastu žlezdu, pitali smo prof. dr Vesnu Dimitrijević Srećković, internistu endokrinologa na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Genetika je važna
U osnovi nastanka bolesti štitaste žlezde leže genetski i imunološki faktori i uticaji spoljašnje sredine. Za sintezu tiroidnih hromona neophodne su dovoljne količine joda. Nedovoljan unos ovog elementa dovodi do smanjenog ličenja ovih hormona. A kad možemo posumnjati da nešto nije u redu?
– Povećanje štitaste žlezde se naziva struma. Ono može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom ili povećanom funkcijom. Povećanje funkcije štitaste žlezde (hipertireoidizam) manifestuje se toplom i vlažnom kožom, nepodnošenjem toplote, hiperaktivnošću i razdražljivošću, podrhtavanjem ruku, pojačanim apetitom, ali gubitkom telesne mase, umorom, češćim stolicama, poremećajima ritma srca, a kod žena i poremećajem menstruacije. Za smanjenu funkciju štitaste žlezde (hipotireoidizam) karakteristična je suva i perutava koža, nepodnošenje hladnoće, zaboravnost, usporenost pokreta i govora, malaksalost, dobijanje na telesnoj masi i zatvor. Glas je često promukao, srčana radnja je usporena, u težim slučajevima na srcu i plućima javlja se izliv i srce može biti uvećano. Nisu retki ni menstrualni poremećaji kao i neplodnost muškaraca i žena, a mogu se javiti depresija i psihoze. Bolest je deset puta češća kod žena nego kod muškaraca i rizik se povećava s godinama, posle porođaja a zavisi i od porodične anamneze – objašnjava naša sagovornica.
Dijagnostika i lečenje
Pri sumnji na poremećaj funkcije štitaste žlezde neophodno je iskontrolisati njen hormonski status i obaviti ultrazvučni pregled.
– Lečenje smanjene funkcije štitaste žlezde se zasniva na supstituciji preparata tiroksina, hormona štitaste žlezde. Doza se određuje prema vrednostima hormona u krvi pa su važne redovne kontrole kako bi se primenila optimalna doza leka. Lečenje hipertireoidizma se zasniva na primeni antitireoidnih lekova, uz preparate koji usporavaju srčani rad i sedative koji smanjuju nervozu. Ukoliko je ovakvo stanje posledica tumora, neophodno je operativno lečenje ili primena radiojoda.
Uvećanje štitaste žlezde može da izazove hrana s većim procentom joda. Sveža keleraba, karfiol, brokoli, kelj, prokelj, bliva, spanać sadrže strumogene supstance i korišćenje ovog povrća u presnom stanju može da izazove strumu. Ove strumogene supstance se uništavaju kuvanjem – dovoljno je pet do sedam minuta kuvanja ili pripreme ovog povrća na pari.
Koju hranu treba izbegavati
Hrana koju treba izbegavati jer može smanjiti apsorpciju joda i nepovoljno uticati na smanjenu funkciju štitaste žlezde je kupus, kelj, brokoli, rotkvice, spanać, senf, soja i proizvodi od soje, breskve, sladak krompir, lanene semenke i kikiriki. Ove namirnice ne treba potpuno isključiti iz ishrane, već ih konzumirati povremeno u toku nedelje. Potrebno jer izbegavati pušenje, konzumiranje alkohola, kao i napitaka bogatih kofeinom.
– Kod pacijenata sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos amino-kiselina, proteina i kalcijuma (1.200 miligrama dnevno). Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma, a značajan je unos vitamina C i omega 3 masnih kiselina – dodaje dr Dimitrijević Srećković.
Nedostatak joda treba nadoknaditi
Nedostatak joda u ishrani glavni je uzrok hipotireoze i zato je važno unositi jod kroz jodiranu so ili namirnice bogate jodom kao što su morski plodovi, riba, školjke…
– Na povoljan rad štitaste žlezde utiču brojni vitamini – C, E, B2 ili riboflavin, B3 ili nijacin, B6 ili piridoksin, minerali cink i selen, amino-kiseline tirozina, koje se nalaze u mlečnim proizvodima, ribi, mesu, mahunastom povrću. Pacijentima s hipotireozom savetuje se unos plave ribe, tune, skuše, haringe, lososa. Preporučuje se i veći unos žitarica, integralnog pirinča, orašastih plodova i suncokretovih semenki. Od voća je važno unositi agrume – limun, mandarine, pomorandže, kao i banane, jagode i šljive, a posebno šargarepu i papriku. Savetuje se korišćenje maslinovog ulja, ribljeg ulja, mlečnih proizvoda s dodatkom probiotskih kultura, zelenog čaja – kaže doktorka.
Izbegavajte kafu
– Kafa istovremeno ima i stumulativan i strumogeni efekat – ističe naša sagovornica, što čini problem onima koji imaju hipotireozu ili hipertireozu. Kafa je jak stimulans u produkciji hormona kod hipertireoze pa može pogoršati njenu funkciju. Kod hipotireoze kafa ometa preuzimanje joda i sprečava stvaranje tiroidnih hormona, što pogoršava stanje kod pacijenta.
Određeni delovi teksta preuzeti iz poglavlja “Najčešći poremećaji štitaste žlezde i predlog ishrane kod ovih poremećaja” iz knjige “Post put u život – hrišćanski post kao metod prevencije i lečenja dijabetesa, ateroskleroze i kancera”, autora prof. dr Vesne Dimitrijević Srećković i prof. dr Vladimira Vukašinovića.
