Sifilis je hronična zarazna bolest koju izaziva bakterija Treponema pallidum. Spada u klasične polno prenosive bolesti i pogađa različita tkiva i organe – kožu, krv, kosti i centralni nervni sistem.
Treponema pallidum ulazi u telo kroz mala oštećenja sluzokože ili kože. Sifilis se najčešće prenosi direktnim nezaštićenim seksualnim kontaktom sa osobom u ranoj fazi bolesti.
Specifični simptomi sifilisa: (izbočine i udubljenja na koži i sluzokožama bogate treponemama), osip (prvenstveno na dlanovima i tabanima), kondilomi lata (izdignute lezije sa erodiranom površinom kroz koju je cela tečnost bogata treponemama), alopecija ( gubitak kose), promene na noktima, sifilitička angina (zapaljenje krajnika i ždrela), difuzna limfadenopatija (uvećanje limfnih čvorova), zahvaćenost unutrašnjih grana – meningitis, hepatitis, gastritis, fibroza pluća.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih nalaza. U prepoznavanju kliničke slike sifilisa veliku ulogu ima dermatolog zbog širokog spektra simptomatologije. Laboratorijska dijagnostika sifilisa uključuje:
Direktne metode – patohistološki pregled, PCR indirektne metode – serološki testovi koji mogu biti: specifični (treponemski) – antigen je bleda treponema
TPHA test – standardizovani test za određivanje antitela na bledu treponemu u serumu pacijenta. Zasnovan je na jednostavnoj proceduri hemaglutinacije i njime se može obraditi veliki broj uzoraka.
FTA – ABS test: metodom indirektne imunofluorescencije dokazuje se prisustvo antitela na treponeme u serumu. Intenzitet fluorescencije je označen kao nereaktivan, slabo reaktivan ili reaktivan.
VDRL test – flokulacioni test, najčešće korišćeni nespecifični test u kome se antigen sastoji od kardiolipina, holesterola i lecitina.
RPR test – brzi orijentacioni test koji dokazuje antilipidna antitela.
Tretman
Iako postoje različiti načini lečenja sifilisa, svima im je zajedničko lečenje penicilinom. Najbolje je konsultovati lekara ako sumnjate na ovu bolest.
b92
