Izgleda da se u “ukusu” kradljivaca automobila ništa ne menja…
Građani bi trebalo da vode računa, ističe Sekulović i kaže da bi vozilo trebalo da se obezbedi nekom elektronskom, ili mehaničkom zaštitom, a apeluje da ljudi budu oprezni i da ne ostavljaju ključeve u automobilu.
“Na godišnjem nivou imamo otprilike 50-60 krađa vozila tako što vlasnici ostavljaju ključeve u vozilu, vozilo u pogonu, odlaze do apoteke, pekare, škole, obdaništa. Izvršilac- lopov, iskoristi pogodan momenat, sedne u vozilo i odveze ga. Takve krađe žargonski nazivamo ‘trkač‘, zbog načina izvršenja krivičnog dela, a nema pravila da li se tako ukradena vozila lakše nađu“, kaže Sekulović.
LOPOVIMA TREBA od 30 do 60 sekundi
Za vozila koje ne poseduju neku elektronsku, ili mehaničku zaštitu, objašnjava Sekulović, lopovima je potreban jako mali vremenski period potreban da ga upale odvezu i to je bukvalno od 30 sekundi do par minuta.
Tako, alati za krađu idu u korak sa aktuelnim tehničkim rešenjima u automobilskoj industriji i neprestano se pojavljuju novi, pa se kod nas 2015. pojavio novi univerzalni alat “turbodekoder”, odnosno mehanički fleksibilni ključ pomoću kojeg se za desetak sekundi, bez oštećenja otključava i zaključava brava na vozilu i cena tog uređaja na domaćem tržištu iznosi oko 1.200 evra.
“Lopovi prate trendove, kako izlaze novi modela vozila i nove vrste zaštite, tako se pojavljuju novi sofisticirani elektronski alati koji služe za provaljivanje, obijanje, savlađivanje prepreka, odnosno paljenje tih vozila”.
Pre 10 godina, podseća Sekulović, u Beogradu je ukradeno oko 2.600 automobila, 2016. ukradeno je 980, a ove godine, do 1. novembra, sa ulica glavnog grada nestalo je 929 vozila, a, prema njegovom mišljenju, takva brojka je “prihvatljiva”.
“Moje lično mišljenje je da je na grad od dva, dva i po miliona stanovnika i oko 800.000 registrovanih vozila, takva brojka prihvatljiva, jer, kada pogledate druge evropske gradove slične veličine, poput Beča, gde je dnevni prosek krađe vozila pet, mi smo na tom nekom ‘zadovoljavajućem’ nivou“, smatra Sekulović.
Takođe, Sekulović ističe da je MUP više puta pisao inicijative za izmene i dopune krivičnog zakona, da se pooštre kazne za krivično delo, jer, kako kaže, postoji problem u radu policijskih službenika njegovog odseka i odeljenja, jer su sankcije za krivično delo neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila veoma blage, od novčane kazne, do zatvorske do tri ili do pet godina.
“Trenutno, situacija je takva da, ukoliko ukradete ‘juga’, koji je vrlo male vrednosti, ili neko novije vozilo, npr. ‘Range Rover, BMW, audi, čije su vrednosti do ili od 100.000 evra, ista vam je zatvorska kazna“, naglasio je Sekulović.
S tim što, kako je rekao, da ukradete “juga”, potrebno vam je jako mnogo manje znanja, napora, dok, da se ukrade vozilo neke novije generacije, potrebno je dosta veće znanje, efikasnija primena sofisticiranih alata i elektronskih uređaja i samim tim, takvo vozilo ne služi da se izvršilac preveze od tačke A do tačke B, već isključivo služi za sticanje velike protivpravne imovinske koristi.
NAJČEŠĆE SE KRADE IZMEĐU NEDELJE i PONEDELJKA
Sekulović kaže i da su krađom motornih vozila najopterećenije opštine Novi Beograd, Voždovac, Zvezdara, Vračar, Savski venac, Čukarica i Rakovica i da se u tim opštinama izvrši gotovo 80 odsto svih krađa vozila.
Prema njegovim rečima, postoji više pravaca šta se dešava sa vozilima nakon krađe – neka seku prikrivači krivičnog dela, nelegalni otpadi, takvi delovi se prodaju putem oglasa, ili njihovih kanala, određeni broj vozila služi za falsifikovanje brojeva šasije, pa se, uz odgovarajuću falsifikovanu dokumentaciju, ta vozila ponovo registruju u Srbiji ili u obližnjim, ili evropskim zemljama, a određena vozila menjaju se sa lopovima iz okruženja.
Krađe vozila na području Beograda učestalije su ponedeljkom i u noći između nedelje i ponedeljka, a vozila koja se rasklapaju u delove, najčešće se kradu krajem nedelje, u noći između četvrtka i petka, kako bi se prodaja obavila tokom vikenda.
Rasvetljavanje krivičnih dela u vezi sa krađom vozila prate mnogobrojne teškoće, pre svega nedostatak dokaznog materijala, nekvalitetni tragovi sa lica mesta, nedostatak informacija o tačnom vremenu izvršenja i nedostatak svedoka. Otežavajući faktori su i nedovoljna pokrivenost grada bezbednosnim kamerama, kao i slaba bezbednosna kultura vlasnika vozila.
