Svest o štetnosti pušenja globalno je sve rasprostranjenija, međutim, moderno vreme donosi niz faktora koji pušenje postupno pomeraju sa vrha liste smrtonosnih navika, upozoravaju američki naučnici.
Usamljenost – Novija istraživanja pokazuju da je socijalna izolacija jednako štetna po vaše zdravlje kao i ostale stvari na vrhu te liste, prenosi Independent.
Društvene mreže i sve ređe druženje “uživo” sa prijateljima i kolegama doveli su do toga da usamljenost poprima razmere epidemije.
Profesorka psihologije na Univerzitetu Brigam Jang, Džulijana Holt-Lunstad, kaže da je učinak usamljenosti na smanjenje životnog veka – kao da pojedinac dnevno popuši petnaest cigareta.
Sedenje – Sedenje kao način života tokom celog dana povećava rizik od obolevanja od više vrsta raka, pokazalo je istraživanje iz 2014. godine.
Svaka dodatna dva sata sedenja povećavaju rizik od obolevanja od raka debelog creva ili raka pluća, bez obzira na to vežba li pojedinac tokom dana.
Čak i uz redovno vežbanje, sedenje duže od osam sati dnevno povećava rizik od različitih zdravstvenih problema.
Manjak sna – Američki naučnici ustanovili su da 50 do 70 miliona stanovnika SAD pati od poremećaja spavanja. Nedovoljna količina sna, upozorio je 2015. godine profesor Valerij Gafarov, povećava rizik od moždanog i srčanog udara u jednakoj meri kao i svakodnevno pušenje.
Solarijum – Iako se korišćenje solarijuma čini kao varijanta sunčanja koju imamo pod kontrolom, može biti jednako opasno za organizam kao pušenje. Dermatolozi su još 2014. godine dokazali da preterano korišćenje solarijuma izaziva više slučajeva raka kože nego što pušenje izazove slučajeva raka pluća.
Nezdrava ishrana – Slatka i prerađena hrana bogata zasićenim masnim kiselinama utiče na razvoj potencijalno smrtonosnih bolesti, poput pušenja. Godine 2016. naučnici koji se bave istraživanjem smrtnih slučajeva kao posledice loše ishrane zaključili su da je stopa smrtnosti premašila one od alkohola, droge i duvana.
