Do sada je sproveden veliki broj studija koje tvrde da hrana može ili ne može da izazove rak, te je danas kupcima teško da znaju šta je zapravo istina.
Tim istraživača iz “Which” magazina rešio da otkrije činjenice iza nekih tvrdnji, kako bi jednom zauvek potvrdio koja hrana je kancerogana i da li postoje namirnice koje mogu preventivno da deluju protiv ove bolesti.
Naučnici su analizirali studije i razmotrili izveštaje najvećih svetskih zdravstvenih agencija kako bi otkrili šta je zaista istina.
Prerađeno mesto (šunka, salama, slanina)
Svetska zdravstvena organizacija je izjavila da konzumiranje samo 50 gr prerađenog mesa dnevno – otprilike dva režnja slanine, može za 18 odsto da poveća rizik od nastanka karcinoma creva.
Takođe je dokazano da prerađeno meso može da poveća rizik od dobijanja raka. Prema studijama prerađeno meso sadrži nitrate za koje je dokazano da su kancerogeni.
Šećer
Šećer indirektno utiče na pojavu raka.
Iako je ozloglašen da kompletno nije dobar za zdravlje, ne postoji naučni dokaz da šećer direktno povećava rizik od nastanka raka.Kako god, on može indirektno da izazove oboljenje. Kada jedete šećer u velikim količinama može se javiti problem gojaznosti što zauzvrat povećava rizik od raka, piše “Which”.
Alkohol
Iako nije kancerogen jednako kao pušenje, alkohol je odgovoran za 3 odsto slučajeva raka u Britaniji, podatak je Nacionalne zdravstvene službe.
Veštački zaslaživači i aditivi u hrani
Iako se često nalaze na spisku opasnih supstanci, do sada nije dokazano da zaslađivači i aditivi direktno utiču na pojavu raka. Veštački zaslađivači i dodaci u hrani, poput pesticida, testirani su od strane Evropske agencije za bezbednost hrane koja je imala zadatak da proveri da li su bezbedni za ljudsku upotrebu, te da proceni da li postoji bilo kakav kancerogeni rizik.
Koja hrana može da spreči pojavu raka?
Među supernamirnica koje se snažno bore protiv raka uvršteni su đumbir, zeleni čaj, borovnice, nar, masna riba. Što se tiče životnog stila, stručnjaci savetuju da prestane da pušite, održavate normalnu kilažu, povećate unos biljnih vlakana i jedete više voća i povrća.
