Spajanje srpskog i ruskog radnog staža, do penzije, biće moguće za nekoliko meseci, što neće moći da ostvare oni koji su radili „na crno“. Zato kada naši ljudi odu na rad u Rusiju prvo treba da provere da li im poslodavac uplaćuje doprinose.
Građani Srbije, koji bi zahvaljujući radu u Rusiji te godine rada mogli da povežu sa stažom u Srbiji i tako steknu pravo na penziju, moraće da se strpe još nekoliko meseci. Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Rusije, koji su nedavno u Moskvi potpisali ministri za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Đorđević i Maksim Topilin, moraće prvo da usvoje parlamenti u obe zemlje kako bi stupio na snagu, objasnio je pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Milošević.
On za Sputnjik kaže da je najveći značaj stupanja na snagu tog sporazuma na kojem se radilo sedam godina, u tome što će zahvaljujući njemu mnogima radni staž u Rusiji pomoći da ostvare penziju.
Proteklih decenija, kada su u Srbiji ljudi lako ostajali bez posla, a do novog teško dolazili, mnogi su radom u Rusiji obezbeđivali egzistenciju sebi i svojoj porodici. Pre dve godine izmenjeni zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podigao prag za odlazak u penziju, mnoge je onespokojio uz zapitanost kako do penzije.
Zato će ovaj sporazum makar nekima to omogućiti. Uslov je, naravno, da su u Rusiji bili prijavljeni da rade i da imaju uplaćivane doprinose za penziono osiguranje.
„Svi oni koji su radili ’na crno‘ neće moći da ostvare pravo na penziju i to je savet svim našim državljanima koji idu da rade u Rusiju da prethodno provere da li su prijavljeni i da li se uplaćuje doprinos, kako sutra ne bi došli u situaciju da ne mogu da ostvare prava koja su Sporazumom dogovorena“, kaže Milošević za Sputnjik.
A ta prava im omogućavaju da spoje srpski i ruski staž i dođu makar do one umanjene penzije za koju je neophodno minimalnih 15 godina radnog staža.
Bitna odredba je da Sporazum važi i retroaktivno, odnosno i za period do njegovog stupanja na snagu. Na njega će moći da se pozivaju i građani koji su radili u Rusiji bilo kada, čak i u periodu SFRJ, precizirao je Milošević.
„Praktično to znači da neko ko je radio 10 godina u Srbiji i 10 godina u Rusiji, a danas nema pravo na penziju, stupanjem na snagu ovog sporazuma, imaće pravo na dve penzije, onu srazmernu radu u Srbiji i onu srazmernu godinama rada u Rusiji“, slikovito je objasnio pomoćnik ministra.
On smatra da će još češći slučajevi biti da će naši građani koji su, na primer, radili 20 godina u Srbiji i pet godina u Rusiji, koji sada dobijaju penziju samo na osnovu „srpskih“ 20 godina plaćanja doprinosa, ubuduće ostvariti i pravo na ruski deo penzije.
Na pitanje koliko naših ljudi bi moglo da ostvari prava iz Sporazuma, on kaže da se ne zna broj naših ljudi kojima su plaćani doprinosi u Rusiji.
„Prema nekim podacima koje imamo trenutno je u Rusiji po različitim osnovama oko 6.000 naših radnika. To su podaci koje smo dobili od kolega sa ruske strane“, rekao je Milošević, ističući da Sporazum podrazumeva reciprocitet i da se iste odredbe odnose i na Ruse koji rade u Srbiji.
Objašnjavajući postupak za ostvarivanje prava na ruski deo penzije, on je rekao da se zahtevi podnose Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) u Srbiji, odnosno njegovoj jedinici na teritoriji opštine gde podnosilac zahteva živi.
Milošević napominje da bi slične sporazume kao taj sa Rusijom Srbija u narednoj godini trebalo da usaglasi i sa Kinom, Kvebekom i Australijom i da se na njima uveliko radi.
