Pavel Surovi, svetski priznati grafički dizajner i modni fotograf, poznat je po tome što kroz svoje radove prikazuje i oživljava umetnost. Njegova ljubav prema tradiciji i kolekcionarstvu narodne nošnje, prožima se kroz njegove vojvođanske korene. Prepoznatljiv je na globalnoj sceni po jedinstvenom etno izrazu u svetu umetničke fotografije.
U sklopu nedelje primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture, 6. i 7. septembra publika će imati priliku da vidi njegov najnoviji projekat u prostoru SKCNS Fabrika. Ovaj novomedijski performans i izložba velikih formata, pod nazivom Svet Surovog: Mira Brtka, donose spoj dvoje velikih umetnika – Mire Brtke i Pavela Surovog – u jedinstvenom multimedijalnom etno spektaklu. Kroz reinterpretaciju čuvenih haljina Mire Brtke, o čijem životu i radu možete pročitati u OVOM tekstu, Surovi vodi posetioce na putovanje kroz magične svetove vila, boginja i ratnica, spajajući nespojivo i stvarajući atmosferu koja nas vraća u prošlost. U susret izložbi, Surovi nam otkriva kako je spojio svoju filozofiju sa radom Mire Brtke.
Kako ste došli na ideju da reinterpretirate haljine Mire Brtke kroz prizmu novomedijske umetnosti? Šta je bila vaša prva inspiracija u radu na ovom projektu, a šta su bili izazovi?
Tu postoji priča koja je sudbonosna, ali i duhovna. Putevi su nam se spojili tek posle Mirine smrti. Mira Brtka je bila veliki strastveni kolekcionar narodne nošnje, kao i ja, i koristila ih je kao materijale u svojim modnim kreacijama, ali to nije bilo presudno. Sve što je meni falilo i nedostajalo u mojoj kolekciji, to me je sačekalo kod Mire.
Sve se to dešavalo kada sam radio na projektu Tron. Već tada sam bio svestan da Mirine modne kreacije, koje su došle do mene, nisu čista slučajnost, već da je to predodređen put i misija da udahnem novi život i oživim dizajnersko delo Mire Brtke. Tada sam sebi obećao da ću velikoj kreativnoj ženi, Miri Brtki, najvećoj slovačkoj umetnici, posvetiti deo svog života kako bi je ljudi upoznali kao talentovanu modnu kreatorku, koja je bila veliki svestrani multidisciplinarni umetnik.
Prva inspiracija su mi bile asocijacije koje sam iščitavao gledajući boje, materijale i forme na haljinama. Tako se rodila prva vizija da počnem da reinterpretiram Mirine haljine.
Kada bi neko fotografisao haljinu Mire Brtke na običnoj pozadini, to bi predstavljalo samo bezdušnu katalošku fotografiju i tu nema ništa posebnog, niti kreativnog, filozofskog, a kamoli umetničkog. Zato sam pristupio sa respektom, sveobuhvatno i svestrano ovom projektu, i trudio sam se da prevaziđem sebe i uspeh koji sam do tada dosegao.
Najveći izazovi su najpre bili opremiti i nabaviti sve te stvari za moju viziju – od pozadina, tepiha, ćilima, šešira, minđuša, cipela, nameštaja, štapova, artefakata, koje drže modeli u rukama, kako bih simbolično dočarao nove svetove u kojima je Mirina haljina samo moje sredstvo za celokupnu priču, a posle iz mojih magičnih svetova da publika vidi i projektuje sebe preko mojih protagonistkinja i podsvesno voli karaktere i bira haljine prema svom karakteru.
Vaša izložba kombinuje fotografije velikog formata sa živim modelima, scenografijama i video projekcijama. Kako vidite sinergiju između ovih različitih umetničkih elemenata i na koji način oni pomažu u prenošenju vaše vizije?
Višeslojna sinergija pomaže da naglasi, da objasni, da edukuje posetioce i zabavi ih, naravno. Uveo sam još od ranijih projekata novi stil prezentacije – da pored mojih fotografija budu živi modeli identični sa slikama. To publiku i medije najviše ostavlja bez daha i slikajući se sa živim modelima neretko prenose dalje moju umetnost preko društvenih mreža. Takođe, spremam neviđenu modnu reviju koja daje još magije i začina i ide korak dalje kod prezentacije umetnosti, a u spoju sa video-projekcijom se spaja u celokupni nadvremenski mistični svet. Posetite izložbu i reviju u petak, 6. i u subotu, 7. septembra, jer će to biti bajka režirana kao šou dostojan pariskih pisti, koja sadrži više umetničkih elemenata i multidisciplinarnosti u sebi.
Vaš rad često spaja tradiciju i savremenu umetnost, posebno u kontekstu etno-spektakla. Kako ste u ovom projektu balansirali između poštovanja originalnog dizajna Mire Brtke i uvođenja savremenih umetničkih izraza?
Daću vam odgovor preko moje recenzije Mirinih Brtkinih modnih haljina: “Modne kreacije Mire Brtke nisu klasika, one su iznad vremena. Mira je avangardna proročica, ona spaja prošlost sa senzualnošću i erotičnosti ženskog tela i ženskih oblina na prvom mestu, tako ja doživljavam njene modne kreacije. Prozirnost i lakost materijala, sloboda, raj, višeslojnost, kratki krojevi, naglašeno žensko telo, senzualnost, privlačnost, imaginacija i pre svega erotičnost žene. Ona se namerno poigrava sa čipkama, prozračnim materijalima u provokativnim delovima, formira rajsku ženu 21. veka. Koristi ptice, anđele, cveće na haljinama, koje su ujedno i spavaćice. Pa neprekosnoveni bademantili, koje je kreirala po uzoru na gejše, ali s našom tradicijom, koje se lagano ogrću preko ženskog tela… U njenim kreacijama do izražaja dolazi žensko telo, ono dominira i oslobođeno je od svih predrasuda”.
Ovaj citat dosta toga govori, jer Mira se vodila savremenim i multidisciplinarnim pristupom u svojoj karijeri, što se vidi i u njenim modnim kreacijama. Tako sam se i ja vodio njenom logikom, kako bi ostala ta fuzija, a ujedno bih dodao i da sam u svemu imao njenu podršku i zeleno svetlo u onome što sam radio, kako bi njen modni opus bio aktuelan u sadašnjem vremenu i tako bi dopreo do savremene publike i generacije.
Kako su vaši vojvođanski koreni uticali na pristup u reinterpretaciji haljina Mire Brtke?
Tradicija, kostimografija, starine iz Vojvodine su mi bili glavni segment u stvaranju i stilizaciji priče kroz projekat “Svet Surovog: Mira Brtka,” a ujedno to je nešto što svi prepoznaju i što mi daje jedinstvenost i originalnost.
Vojvođanski vojni i kulturni pečat je sastavni deo svetova kroz koje prolaze naši glavni junaci u ovom projektu, a vojvođanska megalomanija i nadrealizam su deo mog rukopisa i samim tim su spojeni u jedan opus sa Mirinim modnim kreacijama. Sa njom sam u ovoj interpretaciji ušao u prošlost, sadašnjost i budućnost, i to je ono što sve prepoznaju kao nešto globalno i vanvremensko.
Vaše izložbe su specifične po tome što stvaraju jedinstvenu atmosferu i iskustvo za posetioce. Kakvu atmosferu želite da stvorite ovom postavkom i kakvu reakciju očekujete od publike?
Najpre bih želeo da izložba bude inspirativna i da se ljudi vrate u prošlost i neko vreme koje više ne postoji. Da počnu da se sećaju priča svojih baka i deka. Ovo su prizori iz nekih prošlih vremena i magičnih svetova, što se može nazvati „etno-spektaklom”, koji bi ponovo mogao da oživi sve ove stare vojvođanske gradove i krajolike. Nadam se da će ljudi razumeti moju viziju i uspeti da se povežu s njom, da probudim u njima osećaj pripadnosti ovom kraju, kulturi, tradiciji, i da izazovem nostalgiju za nečim što više ne postoji, a ipak je nekako prisutno u nama svima.
