Plate u javnom sektoru u Srbiji biće povećane od januara 2018. godine pet, odnosno 10 odsto, a penzioneri će u narednih mesec dana dobiti jednokratnu pomoć od pet hiljada dinara i od januara povišicu od pet odsto, najavila je danas premijerka Ana Brnabić.
Povišicu od 10 odsto dobiće zaposleni u školstvu, zdravstvu, socijlanim službama, predškolskim ustanovama, sudovima i tužilaštvu, vojci, policiji, bezbednosnim službama, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, kulturi i Poreskoj upravi.
Zaposlenima u državnoj administraciji i ministarstvima plate će od iduće godine biti uvećane pet odsto, rekla je Brnabić u Kruševcu na predstavljanju rezultata Vlade za prvih 100 dana
Ona je istakla da su tek sinoć u Vladi Srbije usaglašeni konačni procenti uvećanja plata u javnom sektoru i penzija.
Brnabić je kazala da su dobri fiskalni rezultati u 2017. godini omogućili povećanje plata i penzija i da će uslediti reforma isplate zarada kako bi oni koji postižu najbolje rezultate bili nagradjeni.
Ona je na pitanje novinara da li su penzioneri mogli da dobiju veću povišicu kazala da je Vlada “dala sve od sebe da se napravi fiskalni prostor za povišice plata i penzija” i da je povišica penzija od pet odsto “jako značajno povećanje”.
Kako je istakla, od januara iduće godine će 90 odsto penzionera imati primanja veća nego pre novembra 2014. godini, kada su umanjene penzije.
“Od iduće godine će 60 odsto penzionera imati veća primanja za osam odsto u odnosu na penzije iz 2014. godine”, rekla je premijerka.
Navela je da će zaposleni u obrazovnim i predškolskim ustanovama za 10 odsto imati veće zarade nego pre primene fiskalnih mera, dok su zaposleni u zdravstvu ranije dobili povišicu od sedam odsto a od januara za 10 odsto.
“Samo primanja penzionera sa najvišim penzijama nisu vraćena na raniji iznos”, kazala je Brnabić i dodala da ubuduće neće biti moguće da svi zaposleni u odredjenim sektorima dobiju istu povišicu jer je svi i ne zaslužuju.
Plate u javnom sektoru i penzije veće od 25.000 dinara umanjene su od novembra 2014. godine kao mera stabilizacije i dugoročne održivosti javnih finansija. Zarade u javnom sektroru iznad tog limita linearno su smanjene za 10 odsto, dok su penzije na iznos od 25.000 do 40.000 dinara umanjene po stopi od 22 odsto, a na iznos veći od 40.000 dinara po stopi od 25 odsto.
Ta mera je bila oročena na tri godine, a od tada su dva puta povećavana umanjena primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzije.
Prvo povećanje je bilo u januaru 2016. godine kada su penzije uvećane za 1,25 odsto, a zaposleni u osnovnim i srednjim školama dobili su povišicu od četiri odsto, univerzitetskim profesorima plate su bile povećane za dva odsto koliko i zaposlenima u vojsci i policiji, dok je u zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite povišica bila tri odsto.
U januaru 2017. penzije su uvećane 1,5 odsto dok su za pet odsto povećana primanja zaposlenih u policiji, vojsci, pravosudju, naučno-istraživačkoj delatnosti, ustanovama kulture i socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti.
Zaposlenima u predškolskim ustanovama zarade su tada bile povećane za šest odsto, a toliku povišicu dobili su i zaposleni u osnovnim i srednjim školama i ustanovama učeničkog standarda. Zaposlenima u visokoškolskim ustanovama primanja su bila uvećana za tri odsto.
Vlada fokusirana na digitalizaciju, obrazovanje i ekonomski razvoj
Predsednica Vlade je ocenila da je tokom 100 dana rada Vlada pokazala da Srbija može hrabro da ide napred i da se modernizuje.
“Obećala sam da će prioriteti biti modernizacija svih segmenta društva”, rekla je Brnabić.
Ona je kazala da je Vlada fokusirana na intenzivnu digitalizaciju, ulaganje u obrazovanje, kao i na ekonomski razvoj, kako bi Srbija bila lider regiona u promenama i stvaranju novih mogućnosti za sve.
Rekonstrukcija Vlade nije teme u ovom trenutku
Premijerka je izjavila i da je zadovoljna radom svih ministarstava Vlade Srbije i dodala da rekonstrukcija nije tema u ovom trenutku.
Ana Brnabić je na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada vlade kazala da je vlada radila kao tim i “najbrže što je mogla”.
“Imali smo puno požara koje smo morali da gasimo, od štrajka u Fijatu, protesta malinara, štrajka u Gorenju, Goši. Bolja koordinacija je uvek moguća, što ona bude bolja, bolji će biti i rezultati. Kompleksne reforme ne može da radi svaki resor za sebe, sve što radimo tiče se dva, tri ili više resora”, dodala je premijerka.
Premijerka je izjavila danas i da ne misli da je neko kriv i odgovoran za to što je u Srbiji malo objektivnog, odnosno izbalansiranog novinarstva.
“Iskreno pokušavam da razumem kako se manifestuje taj manjak slobode medija u Srbiji, otvorena sam da o tome razgovaram sa vama”, kazala je Ana Brnabić novinarima u Kruševcu upitana da pojasni izjavu koju je dala u Evropskom parlamentu u Briselu da u Srbiji “nema objektivnog novinarstva, jer je jako malo objektivnih novinara”.
Ona je objasnila da je u Evropskom parlamentu rekla da postoje mali broj izbalansiranih medija, jer mediji ili jako puno podržavaju Vladu Srbije ili je ne podržavaju.
Ana Brnabić je rekla da je njoj to sve ok i da neće da se meša u rad medija. “Ne bih se mešala u rad medija. Meni je ok i ovako i onako. Svako u Srbiji misli kako hoće i izveštava kako hoće”, rekla je Ana Branbić.
Ona je rekla da je njoj “super i fantastično” što u zemlji ima “ovakvih i onakvih”, ponovivši da ne želi da se meša u rad medija.
“Ne razumem to kao pritisak, već kao polemiku u društvu. Razumela bih kao pritisak da vas neko pozove i kaže da nešto ne smete da objavite, sve ostalo razumem kao dinamiku”, rekla je ona.
Ana Brnabić je nedavno u Evropskom parlamentu u Briselu izjavila da ne smatra da u Srbiji nema istraživačkog novinarstva, ali da “nema objektivnog novinarstva, jer je jako malo objektivnih novinara”.
