Najvažnija komponenta modula naoružanja predstavlja potpuno automatizovani punjač u koji staje 12 projektila i barutnih punjenja. Kao dodatak, na platformu je dodata još jedna automatizovana dopuna sa još 12 raketa.
Brzina kojom gađa “Aleksandar” je 6 granata u minuti, što je brže od “Nore”, a to je bio i glavni zahtev Vojske Srbije za novo artiljerijsko oruđe. Topovi i haubice koje je ranije imala naša vojska imale su manje brzine gađanja od tri do četiri granate u minuti, u zavisnosti od uvežbanosti posada.
Nova top haubica dolazi u kompletu sa komandno-izviđačkim vozilom i brzo napušta položaj, koristeći taktiku “udari i beži”, uz pogon na svih osam točkova. “Aleksandar” je apsolutno automatizovan, pa je vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj znatno smanjeno, te mu je od trenutka zaustavljanja do ispaljivanja prve rakete potrebno svega 60 sekundi!
Potrebna su svega tri člana, smeštena u oklopljenu kabinu vozila, za upravljanje kako vozilom tako i njegovim naoružanjem. Kabina je veoma dobro zaštićena, pa je i nivo bezbednosti u vozilu izuzetno visok.
Samohodna haubica “Nora”
Jedan od najprodavanijih izvoznih proizvoda srpske namenske industrije “Nora B-52” kalibra 155 mm testirana je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ovo je prvi put da je na području zone Bliskog istoka testirana ova samohodna top-haubica, čiji razvoj datira još od 2003. godine, sa manjim ili većim modifikacijama.
“Norin” balistički sistem omogućava ostvarivanje maksimalnog dometa od 41 kilometra. Visoka taktička pokretljivost ove haubice omogućuje brzo zauzimanje vatrenog položaja na različitim vrstama terena. “Nora” zbog svoje pokretljivosti ima mogućnost veoma brzog zauzimanja vatrenog položaja.
Za “Noru” je važno naglasiti da zadovoljava i zahteve takozvane strategijske pokretljivosti. Sa ukupnom masom od 28 tona Nora se može efikasno transportovati avionima “Iljušin-76” ili drugim letelicama sličnog tipa.
Automatski punjač omogućava takozvano robotizovano dovođenje projektila i barutnog punjenja na liniju punjenja i njihovo potiskivanje u ležište granate.
Jedna od najvažnijih odlika modernih samohodnih haubica, pa i sistema “Nora”, je takozvano mrežno centralno ratovanje (network centric warfare). U pitanju je koncept koji se zasniva na potpunom informatičkom mrežnom povezivanju svih delova vodova na bojištu koji obično kombinuju sva tri vida oružanih snaga: kopnene vojske, vazduhoplovstva i mornarice. Ovime se postiže mnogo bolji uvid u borbenu situaciju na terenu.
“Nora” za funkcionisanje traži posadu od četiri do pet ljudi. Ova haubica je inače u skladu sa svim normama i standardima NATO.
Samohodni modularni višecevni lanser “Šumadija”
Samohodno višecevno lansirno oruđe “Šumadija” namenjeno je za transport i lansiranje artiljerijskih raketa vatrene podrške sa korekcijom putanje, dometa 285 km.
U zavisnosti od taktičke situacije i operativnih uslova upotrebe lansirno oruđe može da prenosi i lansira četiri ili osam raketa. Rakete se pakuju u fabrici, u module koji služe za skladištenje, transport i lansiranje. Svaki modul sadrži dve rakete koje su spakovane u cevima izrađenim od segmenata od kompozitnog materijala spojenih čeličnim okovima i zaštitnim poklopcima. Poklopci omogućuju potpunu izolovanost od uslova sredine.
Lansirno oruđe može da transportuje i lansira i raketu kalibra 262 mm iz dva lansirna modula, od kojih svaki sadrži po šest raketa, dometa 70 km – J2 (Jerina2).
Kontejner – modul, izrađen od čelika, sadrži dve cevi sa raketama. Kontejner se u pripremi za dejstvo dizalicom sa logističkog vozila postavlja na platformu elevacije lansirnog uređaja i tu se učvršćuje pomoću brave.
Po ispaljivanju raketa iz kontejnera, prazan kontejner se zamenjuje punim pomoću logističkog vozila sa dizalicom po napuštanju vatrenog položaja. Lansirna platforma je obrtna, a sistem omogućava lansiranje u smeru preko kabine pod uglom azimuta plus 30 stepeni.
Lansirni uređaj se sastoji od platforme azimuta i platforme elevacije, koje se pomeraju po pravcu i visini pomoću elektromotora sa odgovarajućim reduktorima. Opremljen je digitalnim enkoderima za pravac i elevaciju, inercionim navigacionim sistemom (INS) koji je pričvršćen za platformu elevacije, dok je uređaj za orijentaciju i navigaciju na bazi GPS letve sa dva GPS prijemnika smešten na kabini.
Lansirni uređaj je pričvršćen za ram koji je fiksiran za šasiju vozila. Za ram je učvršćen sistem za oslanjanje koji obuhvata četiri stope sa elektromotorima (ili sa hidrauličkim upravljanjem). Rakete se lansiraju pod maksimalnim uglom elevacije od 48 stepeni. Posadu čine četiri člana, komandir i operator su smešteni u kabini iza kabine vozača.
Raketni sistem je integrisan u savremeno mrežno centralno bojište, putem komandno-informacionog sistema, navigacionog sistema i sistema za upravljanje vatrom. Sistem karakteriše kratko vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj kao i izrazito kratko vreme napuštanja vatrenog položaja.
Sistem može da ispali četiri ili osam raketa na jedan ili više ciljeva na daljini od 285 km sa verovatnim kružnim rasturanjem (CEP) ispod 50 m u modu INS/GPS vođenja, ili oko 150 m u modu INS vođenja.
Ovo moćno naoružanje pokazuje opredeljenost Srbije za mir, ali i jačanje srpske vojske kako bi se lakše očuvala situacija bez vojnog sukoba na ovim prostorima, a pre svega na prostoru južne srpske pokrajine.
