Naučnici su predložili novu klasifikaciju dijabetesa, ocenjujući da postoji pet oblika te bolesti umesto sada prihvaćena dva, što bi, po njihovim rečima, moglo dovesti do boljeg prilagodjavanja lečenja.
Dijabetes tipa jedan, koji se javlja u oko 10 odsto slučajeva i najčešće napada decu i omladinu, karakteriše se nedovoljnim lučenjem insulina, hormona koji održava nivo glukoze u krvi.
Dijabetes tipa dva, koji pogadja 90 odsto obolelih, rezultat je dužeg povećanja nivoa šećera u krvi, i često se povezuje s gojaznošću i životnim stilom.
Autori švedske studije objavljene u jednom specijalizovanom časopisu (Lancet Diabetes & Endocrinology), predlažu prilagodjavanje klasifikacije i uvodjenje pet kategorije, tri teške i dve lakše.
“Ovo je prvi korak ka personalizovanom lečenju dijabetesa. Trenutna klasifikacija nije dovoljna za predvidjanje komplikacije do kojih može doći”, rekao je profesor Leif Grop s univerziteta Lund, jedan od autora studije.
Da bi došli do pet kategorija, istraživači su ispitali podatke 13.720 pacijenata od 2008, i analizirali njihovo lučenje insulina i nivo šećera u krvi u godini života u kojoj su se razboleli.
Prva od pet novih kategorija odgovara dijabetesu tipa jedan. Preostale četiri su podvrste dijabetesa tipa dva, gde svaka ima svoje posebne karakteristike.
Jedna od njih se karakteriše većim rizikom od retinopatije, oštećenja mrežnjače oka koje pogadja gotovo polovinu obolelih od dijabetesa tipa dva. Druga se tiče gojaznih pacijenata i obeležena je većom otpornošću na insulin, s povećanim rizikom od oštećenja bubrega.
Poslednje dve, lakše kategorije, obuhvataju gojazne pacijente kod kojih se bolest najpre razvila u mladosti i one koji su oboleli kao stariji, što je najveća grupa, budući da ih ima oko 40 odsto.
Jedna od 11 odraslih osoba u svetu ima dijabetes, što je 425 miliona. To je 10 miliona više nego u 2015, prema podacima koje je u novembru objavila Medjunarodna federacija dijabetičara, povodom svetskog dana posvećenog toj bolesti.
