Ne smiruju se reakcije nakon što su nedavno nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Džo Bajden “aminovali” megagasovod Severni tok 2.
U Kremlju su zasad obrisali znoj sa čela.
Naime, nove komplikacije mogle bi nastupiti nakon septembarskih izbora u Nemačkoj jer tamošnji Zeleni već najavljuju da bi u slučaju svog dobrog rezultata (dva meseca pre izbora vladajući CDU-CSU ima određenu, ali ne i nedostižnu prednost u odnosu na Zelene) upalili crveno svetlo za projekat Severni tok 2.
Najviše su se uznemirili u Poljskoj i Ukrajini, koja je sebe proglasila “najvećom žrtvom” tog gasovoda i dogovora Nemačke i SAD, te u Velikoj Britaniji gde tvrde da je time Putinu predata u ruke sudbina evropske energetske sigurnosti. Čak Severni tok 2 nazivaju “gasovodom Molotov-Ribentrop”, aludirajući na sporazum SSSR-a i nacističke Nemačke iz 1939. godine, prenosi Jutarnji list.
Kompenzacije
Protivnici gasovoda tvrde da njime Evropa neće dobiti veće količine gasa, nego će samo onaj gas koji je u Evropu stizao preko Ukrajine, Slovačke i Poljske sada stizati Severnom tokom 2. Time će Putin dobiti jak politički adut kojim može ucenjivati u prvom redu Ukrajinu, a u konačnici i Evropu, tvrdeći da je to geopolitički projekat.
U Kremlju sada kad je opasnost prošla govore da je “reč o komercijalnom, a ne političkom projektu” te da će gas i dalje tranzitom kroz Ukrajinu stizati u Europu. Doduše, ugovor o tranzitu kroz Ukrajinu ističe 2024. godine pa se već pribojavaju hoće li biti produžen ako se Severni tok “razradi”. Prema nekim objašnjenjima, Bajden se predomislio kako bi odobrovoljio Putina i sprečio strateško približavanje Rusije i Kine kao trenutno najvećeg suparnika i konkurenta Zapadu.
“Tužno je gledati kako su Merkel i Bajden odlučili o sudbini Ukrajine”, piše britanski Telegraf. Upravo se o tome i radi, da Ukrajina zadrži status tranzitne zemlje za ruski gas jer u protivnom, kako se boje u Kijevu, ona postaje nebitna i neinteresantna za EU, a utoliko onda lakši plen za Rusiju. Zato Jurij Vitrenko, šef ukrajinske naftne tvrtke Naftagaz, kaže da bi nakon odobravanja Severnog toka 2 Ukrajina kao kompenzaciju morala dobiti članstvo u NATO-u.
“Antiseverni tok”
Kijev očajnički traži saveznike u SAD, a mnogi senatori, poput Teda Kruza i Peta Tumeja, ne slažu se sa Bajdenovom odlukom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebao bi 30. avgusta otići do Bele kuće, ali sada se čuju glasovi da bi se put mogao prolongirati na neko vreme. Poljaci, pak, pokreću akciju “antiseverni tok” među saveznicima u EU.
U Nemačkoj žele da pojačaju svoju odluku time da će Severni tok doprineti padu cena gasa za nemačka domaćinstva, ali i saradnik Angele Merkel Norbert Rotgen, koji podržava projekat, ipak kaže da treba biti stalno na oprezu kako se Putinu ne bi time “dalo oružje za ucenu Ukrajine”. Kandidat Zelenih za ministra spoljnih poslova Omid Nuripur traži od Angele Merkel da “umiri Ukrajinu i ne pusti je niz vodu”.
b92
