Američki predsednik Donald Tramp blokirao je objavljivanje više stotina dokumenata o ubistvu predsednika Džona Kenedija nakon apela Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Federalnog istražnog biroa (FBI), iako je prethodno američki Nacionalni arhiv objavio 2.800 poverljivih dokumenata o tom slučaju.
“Nemam izbora”, naveo je Tramp ukazujući na “potencijalno nepovratnu štetu” po nacionalnu bezbednost ako bude dopustio objavljivanje svih dokumenata.
Tramp je naložio šestomesečnu reviziju neobjavljenih dokumenata.
Dokumenti čije je objavljivanje odobreno odnose se na dane posle ubistva Džona Kenedija 22. novembra 1963. u Dalasu tokom kojih su federalni agenti dobijali dojave i proveravali glasine.
Uprkos višemesečnim pripremama za objavljivanje dokumenata, Tramp je odluku doneo u poslednjem trenutku debate sa obaveštajnim agencijama.
Brojne su teorije zavere o Kenedijevom ubistvu, medju kojima su i motivi filma Olivera Stouna “JFK” da je bilo više ubica, da je mafija organizovala ubistvo Lija Harvija Osvalda, ili da su u atentat bili umešani svi počevši od potpredsednika Lindona Džonsona, preko arhitekata Vijetnamskog rata u Pentagonu do gej ekstremnih desničara iz Nju Orleansa.
Zataškavanje je CIA opravdala željom da se istražitelji fokusiraju isključivo na dokaze koji su pokazivali ono što je agencija smatrala istinom da je Li Harvi Osvald sam ubio Kenedija.
Podaci koje su prikupili CIA i FBI o Osvaldu pre Kenedijevog ubistva trebalo da je upale “crveno svetlo” kao pretnja za Kenedija, rekao je bivši direkor FBI-aja Klarens Keli posle penzionisanja. Da je FBI radio na osnovu postojećih informacija, napisao je Keli u memoarima 1987, “bez sumnje JFK ne bi umro u Dalasu i istorija bi imala drugačiji tok”.
