Predsednik Srbije sastaće se sa liderom Francuske u julu, kada će boraviti u zvaničnoj poseti ovoj državi. Kako je Vučić najavio, tokom susreta će se razgovarati o svim aktuelnim pitanjima, a pre svega o evropskim integracijama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće 17. jula u zvaničnoj poseti Francuskoj, gde će se sastati sa predsednikom Emnanuelom Makronom.
Predsednik Srbije je to saopštio danas u Parizu, gde je, kako je saopšteno iz njegovog Kabineta, učestvovao na godišnjem sastanku Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), u okviru kojeg je održan panel na temu Zapadni Balkan: Evropska unija i takmičenje velikih sila.
Predsednik Srbije rekao je da će 17. jula, kada bude u zvaničnoj poseti Francuskoj, imati priliku da sa predsednikom te zemlje, Emanuelom Makronom, razgovara o svim pitanjima, te da veruje u podršku Francuske na evropskom putu Srbije i dolazak još većeg broja investitora u našu zemlju.
Vučić je, govoreći o mogućnosti da se Francuska više uključi u proces evrointegracija Zapadnog Balkana, ocenio da je “Makron veliki lider”, te podsetio da je francuski predsednik na nedavnom Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji vrlo jasno govorio evrointegraciji Zapadnog Balkana.
– Emanuel Makron, predsednik Francuske je veliki lider i on je u Sofiji vrlo jasno govorio, i ja mislim da dobro razumem kakav će biti njegov stav u junu. Zato, donekle razumem frustriranost nekih zemalja – rekao je Vučić.
Kaže da Srbija nema tu vrstu problema, “iako znamo da proširenje i nije baš na dnevnom redu mnogim zemljama Evropske unije i da to nije ni naročito popularno”, objasnio je predsednik.
– Ali, Srbija jeste popularna u Francuskoj. Nije Srbija ta o kojoj se govori loše i negativno. Naše je da nastavimo da radimo – poručio je Vučić.
Kaže i da je u ponedeljak uveče imao razgovore sa brojnim francuskim političarima, a plan je da se razgovori nastave i tokom sutrašnjeg dana kako bi se učvrstili odnosi Srbije i Francuske.
– Sinoć smo imali važne razgovore sa brojnim francuskim političarima, sutra takođe, tako da verujem da ćemo uspevati da naše odnose pravimo još boljim u narednom periodu i da nekada čvrste veze između Francuske i Srbije ponovo postanu takve – rekao je Vučić.
U fokusu ovogodišnjeg ECFR skupa je pitanje kako odbraniti Evropu u “novom svetskom metežu”, pri čemu govornici na visokom nivou iz Evrope i sa šireg područja imaju priliku da kreativno i praktično sagledaju dugoročne izglede Evrope i njenu ulogu u svetu, navedeno je na sajtu ECFR.
ECFR je, inače, međunarodni istraživački institut koji sprovodi nezavisna istraživanja o evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Uz to, ECFR omogućava sastanke na kojima donosioci odluka, aktivisti i osobe od uticaja razmenjuju svoje ideje.
Ovaj međunarodni institut ima za cilj da gradi koalicije za promene na evropskom nivou i promoviše debatu o ulozi Evrope u svetu, pružajući panevropsku perspektivu za neke od najvećih strateških izazova i izbora s kojima su Evropljani suočeni.
ECFR ima mrežu kancelarija u sedam evropskih prestonica – Londonu, Parizu, Berlinu, Madridu, Rimu, Sofiji i Varšavi – sa više od 60 članova osoblja iz više od 25 različitih zemalja i timom pridruženih istraživača u 28 država članica EU, navedeno je na sajtu tog međunarodnog istraživačkog instituta.
Govoreći o ECFR skupu, Vučić je rekao da nije realno da se Evropa bavi Srbijom i Zapadnim Balkanom na dnevnom nivou, jer ima previše svojih spoljnih i unutrašnjih problema i da zato mi i države Zapadnog Balkana, treba da se bavimo sami sobom i da stvaramo uslove za napredak, i uopšte, i na putu ka EU.
– Moja ideja danas, koja je pozdravljana od mnogih, je da počnemo da radimo za sebe. Na Balkanu je, za razliku od ostalih bio drugačiji pristup – uglavnom su svi gledali kako koga da sapletu, a moja želja i moj pristup je da pomažemo jedni drugima i da sami razmišljamo o svojoj budućnosti – rekao je Vučić, govoreći o poziciji Srbije u odnosu na evrointegracije.
Naime, debata na panelu Evropskog saveta za međunarodne odnose, na kojem je i on učestvovao, kretala se između pesimizma albanskog premijera Edija Rame i makedonske ministarke odbrane Radmile Šekerinske i optimizma nemačkog drzavnog sekretara Mićaela Rota.
Srbija, smatra Vučić, treba da se bavi sobom i svojim interesima. Uveren je i dalje da zemlje regiona pre članstva u EU treba da naprave jedinstveno tržište Zapadnog Balkana.
– Takođe, da napravimo jedinstven sistem subvencija za one koji dolaze da ulažu u naš prostor, da probamo da pojednostavimo našu trgovinu, protok i robe, ljudi i kapitala…Kada to napravimo, mi ćemo biti bolji. Tada će nas monogo više želeti u EU, naše privrede će biti snažnije, naši ljudi će biti bogatiji – naglasio je Vucicć.
On je izrazio nadu da će pojednine zemlje Zapadnog Balekana izaći iz faze frustriranost i razumeti, kako je naveo, da smo mi ti koji ćemo da menjamo našu budućnost.
– To ne zavisi samo od onih koji nas posmatraju sa strane, bilo da su iz Brisela ili nekog drugog centra. Mnogo toga zavisi od nas i mnogo toga možemo da promenimo – da ljudi osećaju boljitak i vide napredak i da razumeju da naše reforme njima donose bolji život – naglasio je predsednik.
Istovremeno je ukazao da Evropa ima mnogo svojih problema koji se bavi, ali da je važno što su i nemačka knacelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron rekli da Zapadni Balkan ne sme da bude ostavljen po strani.
– To je dovoljno – rekao je Vučić, ukazujući da neće sva njihova pažnja biti usmerena na nas i region.
– Oni danas imaju Italiju kao veliki problem, imaju Bregzit, imaju odnose sa Trampom i Amerikom kao nedovoljno jasno definisane, imaju probleme u odnosima sa Rusijom i Turskom, imaju svoje ekonomske muke u odnosima sa Kinom i mnoge druge unutrašnje problem – napomenuo je predsednik.
Srbija je inače na dobrom putu, kada su u pitanju evrointegracije, naveo je i naglasio da mi nemamo razlog za frustriranost, kao neke druge države regiona.
– Naše je da nastavimo da radimo po brojnim pitanjima vladavine prava, ali i da unapređujemo sprsku ekonomiju koja je dobro radila u prvom kvartalu, u 2. kvartalu takođe veoma dobro, bliži se kraj maja.. bićemo u suficitu uprkos nešto većim troškovima, što nije očekivano. To je 3. godinu za redom što nismo imali od II svetskog rata – naveo je Vučić.
On je naglasio da je rast BDP je bio veći nego u prethodnim godina i da je Srbija na 3. ili 4. mestu po rastu prvom kvartalu.
