Sami pali, sami se ubili. Sa bitkoinom je kao i sa svim berzanskim poslovima. Njegov pad i rast će ići ciklično, ali kako, predvidivosti nema.
Posle gotovo nestvarnog uzleta bitkoina u decembru, kada je „izašao“ na 20.000 dolara, samo mesec dana kasnije došlo je do njegovog sunovrata na duplo manju vrednost. Prvog dana februara jedan bitkoin vredeo je 9.146 dolara. Tokom januara ta kriptovaluta je zabeležila najgori mesečni rezultat od januara 2015. godine.
Šta utiče na takva kretanja vrednosti bitkoina, kriptovalute koja je najviše u opticaju, da li pored njegovog rudarenja i neka druga dešavanja na drugim tržištima na to imaju uticaja i koliko se „kurs“ bitkoina može smatrati predvidim?
Sagovornik Sputnjika, dobar poznavalac novih tehnologija i posebno kriptovaluta Marko Nikolić na startu ukazuje na to da svako ko je ušao u taj posao mora da računa na rizik, jer tu niko ništa ne garantuje.
„To su bukvalno berzanski poslovi gde vi u odnosu na ono koliko pratite i koliko imate dobru informaciju, uložite u nešto ili ne uložite i zato, naravno, snosite potpunu odgovornost“, objašnjava Nikolić.
To je, dodaje on, sistem klasične ponude i tražnje, pri čemu najmanji investitori, koji ulažu manje svote, najviše ispaštaju. Ljudi koji su se time bavili od kako je bitkoin „zaživeo“ mogu da izvuku velike svote novca i samim tim da utiču na tržište. Nikolić napominje da tolike oscilacije u vrednosti kriptovalute, kada one na dnevnom nivou mogu iznositi i hiljadu-dve dolara, pokazuju krajnju nestabilnost bitkoina, što je, kako ističe, i generalna odlika kriptovaluta.
