Vašington — Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane “predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.
U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.
Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je “izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način”.
Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.
Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da “nema izgovora” za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.
Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao “promišljenim analitičarem“ je “šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider “izgubio osećaj za meru u ovoj krizi”.
Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji.
Fenge je istakao da iako je Kina postigla “značajan napredak” u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži “politike samoodbrane”.
Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.
Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i “pitanje od velikog međunarodnog značaja”.
.
Hladni rat?
Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gje smo sada?
Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.
On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. “Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.
“Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje on.
Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.
“I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.
Rešenje za rat
U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.
Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.
“Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.
Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:
“Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi”.
b92
