Rusija i njen predsednik Vladimir Vladimirovič Putin spremni su da vojno pomognu Srbiji i pošalju svoje trupe na Kosovo ukoliko šiptarski ekstremisti napadnu sever srpske pokrajine.
Ovo tvrdi Viktor Kolbanovski, direktor moskovskog Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i funkcioner Putinove partije Jedinstvena Rusija. Prema njegovim rečima, rusko vojno prisustvo u Srbiji, odnosno na Kosmetu, može da spreči ratni sukob jer bi to stvorilo balans između srpske vojske i takozvane ‘vojske Kosova’ koja ima otvorenu podršku SAD.
-Nikakve oružane formacije Albanaca ne mogu da uđu na sever Kosova bez saglasnosti Kfora. Taj dogovor sa NATO treba da se pretoči u direktivu koju treba da poštuju svi na terenu kaže šef diplomatije Ivica Dačić
Kolbanovski podseća da je situacija na Balkanu bila stavljena na dnevni red sednice Saveta bezbednosti UN 17. decembra, što svedoči o tome da je taj region u fokusu ruske nacionalne bezbednosti.
– Transformacija KBS u ‘armiju’, doneta pod pokroviteljstvom SAD, pokrenula je zaoštravanje konflikta. Problem je američka vojna pomoć Prištini, a moguće i direktno mešanje u konflikt na strani kosovskih Albanaca, kao što se desilo 1999. godine. Pri takvom scenariju, srpska armija neće biti u stanju da odbrani suverenitet i teritorijalni integritet države. Iz te opasne situacije postoji izlaz, koji će verovatnoću vojne intervencije SAD i NATO u potencijalnom konfliktu svesti na minimum. Na teritoriji centralne Srbije treba postaviti ruski vojni kontingent, koji bio osigurao operativnu kontrolu situacije i pomoć srpskim vojnicima – rekao je Kolbanovski za rusku informacionu agenciju EA dejli i dodao da je za stabilnost Srbije i regiona neophodno postići ‘vojni paritet’:
– Američka vojna baza ‘Bondstil’, koja se nalazi na okupiranoj srpskoj teritoriji, postala je centar pripreme udarne pesnice kosovskih Albanaca. Rusko vojno prisustvo može da osigura Srbiji vojni paritet. Vojni balans neophodan je za deeskalaciju kosovskog konflikta, kao i za zaštitu Srba u okupiranim teritorijama…
Miroslav Bjegović, dekan Fakulteta za bezbednost “Edukons”, komentarišući ove navode, ocenjuje da su Rusi potpuno svesni opasnosti na Balkanu.
– Ruske službe bezbednosti žele da spreče eskalaciju sukoba na Kosovu, ali i da stave do znanja Albancima i njihovim mentorima da takav scenario neće dozvoliti. Putinov stav jeste da podržava svaku odluku Srbije o Kosovu, on traži da i Albanci shvate potrebu za kompromisom. Rusko vojno prisustvo ne mora biti samo u fizičkom smislu, kao što nije bilo ni američko 1999. godine, ali može da odlično zaštiti srpske interese ako bude potrebno – ističe Bjegović.
Bivši potpukovnik KOS Ljuban Karan upozorava, međutim, da je ovo suprotno sa strategijom Srbije o vojnoj neutralnosti.
– Rusija podržava Srbiju i pruža pomoć kako skupim donacijama, tako i na međunarodnom planu. O vojnoj podršci vredi razmišljati tek ako bi NATO doneo suludu odluku o novoj agresiji na Srbiju – naglašava Karan.
Bivši ambasador Milisav Paić, šef Srpskog spoljnopolitičkog kruga, smatra da novi ruski predlog svakako zaslužuje pažnju.
– Svojevremeno je potpisan sporazum sa NATO u oblasti logističke podrške koji predviđa slobodu kretanja i diplomatski imunitet pripadnicima NATO, što ostavlja mogućnost da se slično potpiše i sa Rusijom. NATO i EU se protive ideji da Srbija prizna diplomatski imunitet članovima Ruskog humanitarnog centra u Nišu, ali imajući u vidu da nema ruske vojne pretnje, u skladu sa načelom vojne neutralnosti Srbija može da pruži jednak tretman i ruskim snagama – zaključuje Paić.
Ambasada SAD u Prištini traži od dve opozicione partije, Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe i Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, da se uključe u dijalog sa Beogradom. Kako je saopšteno, nije vreme da opozicija bude van ovog procesa, niti da stvara prepreke za postizanje sveobuhvatnog rešenja.
