Koncentracija alergena u vazduhu čak za pet puta veća u odnosu na granične vrednosti. Pelin, bokvice i štit udruženo izazivaju jake alergijske reakcije.
KONCENTRACIJA polena koprive, ali i drugih korova, značajno je premašila granične vrednosti. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prethodnih dana izmereno je 134 polenovih zrna u kubnom metru vazduha. To je pet puta više od graničnih vrednosti za alergične osobe, ali i vrednost koja dovodi do pogoršanja tegoba pacijenata koji pate od bolesti disajnih puteva.
– Svi poleni korova, poput pelina, bokvice i štita, udruženo izazivaju jake alergijske reakcije. Zbog kišnog vremena koje je pogodovalo njihovom rastu, sve koncentracije su izmerene u prekograničnim vrednostima. Najviše je prisutan polen korovske biljke ambrozije, koju je neophodno uništiti pre nego što procveta – kaže, za “Novosti”, Mirjana Mitrović Josipović, koordinator za praćenje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Kao inhalatorni alergeni, poleni korova dovode do specifičnih simptoma, koji se pojavljuju u vreme cvetanja, najviše tokom avgusta i septembra. Blage tegobe su svrab nosa, kijanje ili manja sekrecija iz nosa, ali simptomi mogu da budu i znatno izraženiji.
– Simptomi udruženih oboljenja su konjunktivitis koji prati svrab, peckanje i pojačano suzenje očiju i sinuzitis, odnosno bolovi čeonih i viličnih sinusa. Mogu da se pojave izražena zapušenost nosa, upala uha ili čak astma, koju prati otežano disanje, gušenje i sviranje u grudima – objašnjava, za “Novosti”, dr Dragana Tadić, alergolog i imunolog Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa”.
Postoji više teorija o tome zašto su ove bolesti u stalnom porastu, a jedna od najpoznatijih je “teorija higijene” i savremeni način života.
– Respiratorna alergija se može javiti u bilo kom životnom dobu, dok sklonost ka ovoj vrsti alergije imaju osobe koje imaju genetsku predispoziciju. Takođe, svi pacijenti mogu da budu senzibilisani na jednu, ili vrše vrsta polena – kaže dr Tadić.
Savremeni pristup lečenju podrazumeva smanjenje izlaganja alergenu, ali i medikamentnu terapiju.
– Simptomatska, medikamentozna terapija u vidu tableta i sprejeva za nos, uz alergensku imunoterapiju, jesu načini kojima lečimo i sprečavamo alergijske reakcije. U zavisnosti od težine kliničke slike i komorbiditeta, odlučujemo se koji vid lečenja ćemo sprovoditi – kaže dr Dragana Tadić.
DO JESENI
U OVO doba godine alergijske tegobe imaju oni koji su senzibilisani na polen trava, a krajem leta i tokom jeseni tegobe se javljaju kod senzibilisanih na polen korova. – Osobe kod kojih postoji polisenzibilizacija, tegobe mogu imati od ranog proleća do jeseni. U našoj zemlji najviše pacijenata sa simptomima alergijske kijavice javlja se u tom periodu – kaže dr Dragana Tadić.
