Trenutno je veći problem nabaviti automobile nego ih prodati.
Jednostavno ih nema – komentariše aktuelno stanje na tržištu Darin Janković, direktor analitičke agencije koja se bavi auto-industrijom Jato Dynamics Hrvatska. “Ako danas naručite, čekaćete na automobil šest do devet meseci”, dodaje.
Janković kaže kako prati to tržište 20-ak godina, te da se ne seća da je ikad bila ovakva situacija, štaviše, ranije se govorilo o hiperprodukciji. Rezultat je to poteškoća koje u proizvodnji izaziva globalna nestašica čipova i drugih delova te generalno poremećaji u distributivnim lancima koji su pokrenuti još prošle godine, usled izbijanja pandemije koronavirusa.
Iako se očekivalo da će se u drugom delu ove godine situacija normalizovati, to se izjalovilo. Jedan od razloga je novi talas zaraze u jugoistočnoj Aziji, gde su glavni proizvođači čipova, a fabrike automobila širom sveta već najavljuju privremena zatvaranja pogona, prenosi Jutarnji list.
Zbrka u globalizaciji? Naružbine se gomilaju
Na nove automobile bi se u prodajnim salonima moglo čekati još i duže nego do sada, a cene bi mogle da nastave da rastu. Naime, sledeći logiku ponude i potražnje, cene su već skočile, pa i polovnih automobila, jer ko ne želi da čeka pola godine, odlučuje se za automobil star godinu-dve, komentariše Janković.
Prvo idu skupa vozila
Najveći svetski proizvođač, Tojota, najavio je da će zbog uticaja kovida 19 na dobavljače delova u septembru zatvoriti čak 14 fabrika u Japanu, što će smanjiti proizvodnju za 40 posto, ali zatvaraće i na drugim tržištima. Moguće smanjenje proizvodnje najavili su i Folksvagen, Dženeral Motors, Ford i Stelantis (kompanija nastala ove godine spajanjem Fijat Krajslera i PSA Grupe).
U Audiju su, na primer, već odlučili da produže letni odmor za oko 10.000 radnika u fabrikama u Ingolštatu i Nekarsulmu, te u ostalima da skrate radno vreme, a očekuju da će, kad komponente budu isporučene, nadoknaditi izgubljenu proizvodnju. Kako su objavili, u prvoj polovini godine zbog nestašice komponenti proizveli su oko 50.000 automobila manje od naručenih. Inače, njihovu trenutnu tržišnu taktiku oslikava i to da će čipove, gde god je moguće, najpre ugrađivati u vozila koja donose najviše dobiti i ispuštaju najmanje ugljenikovih jedinjenja.
Naglo dizanje potražnje
Kako objašnjavaju stručnjaci, trenutna nestašica je delom posledica i toga što su proizvođači naglo dizanje potražnje nakon pandemijskog zatvaranja i šoka dočekali s nedovoljnom količinom zaliha čipova, a dobavljači su ih u međuvremenu prodali kompanijama koje proizvode računare, konzole za video-igre i drugu elektroniku, za kojima je potražnja u vreme pandemije bila velika.
Među 10 najzaduženijih kompanija na svetu čak 5 automobilskih LISTA
To ih je dosta koštalo, pa u BMW-u, recimo, kažu da su ove godine mogli da prodaju 70 do 90 hiljada automobila više da nije ponestalo čipova. Sada su, poručuju, sve njihove fabrike dobro opskrbljene, pa bi potencijalni kupci tih automobila mogli biti srećne ruke. Ove su godine u razdoblju do kraja jula u Hrvatskoj prodata 764 komada.
Grade se novi pogoni
Inače je u Hrvatskoj od početka ove godine do kraja jula snažan rast prodaje automobila u odnosu na 2020. godinu, za 40,8 posto, prema podacima agencije Promocija plus. U tom je razdoblju prodato 31.778 novih vozila, a najviše marke Folksvagen, nakon koje sledi Škoda, te Opel. No, kako će prodaja izgledati do kraja godine, zbog dugog čekanja, pitanje je. Prema pisanju Autokluba, nisu baš svi u autoindustriji u jednakom sosu. “Proizvođači koji svoje modele baziraju na standardizovanim paketima opreme bez previše opcija, s proizvodnjom izvan Evrope, gotovo da nemaju problema s isporukom”, piše Autoklub.
I oni naglašavaju kako za nedostatak elektroničkih komponenti nije kriv samo kovid 19 nego i strukturni razlozi, povezani s načinom na koji je auto-industrija organizovala nabavku svojih zaliha čipova. “Nekadašnje razdoblje od šest meseci, koliko je bilo potrebno za prednarudžbinu želene količine, danas se udvostručilo, a nedostatak samo jednog mikročipa dovoljan je da zaustavi celu montažnu liniju”, objašnjavaju.
Navode i da se kriza poluprovodnika, prema prognozama, neće rešiti do sredine iduće godine, a tajvanska kompanija TSMC trenutno pokriva većinu svetske proizvodnje automobilskih čipova, zajedno s južnokorejskim Samsung Electronics-om. Zbog takve se situacije u Sjedinjenim Državama i Evropi nastoji povećati broj proizvodnih pogona za čipove, ključnih komponenti u nizu današnjih industrija, ali taj se efekat ne može osetiti dovoljno brzo za ublažavanje aktuelne nestašice. Što se Evrope tiče, zajednički je cilj da do 2030. godine udvostruči vrednost sopstvene proizvodnje tehnološki naprednijih čipova.
Tri globalna giganta kontrolišu tržište, a nestašica će potrajati bar do 2023.
Tri giganta – Intel, Samsung i TSMC – lane su imali prihode kao 12 drugih velikih proizvođača čipova u svetu zajedno, 188 milijardi dolara. Njihove su fabrike najnaprednije te svaka stoji čak 20 milijardi dolara, piše Blumberg, a samo ove godine TSMC investiraće 28 milijardi dolara na nove fabrike i opremu.
Posedovanje automobila može biti preskupo: Znate li koja zemlja prednjači u tome?
Jedan od većih proizvođača u Evropi je francusko-talijanski STMicroelectronics, a iz te kompanije procenjuju da će se situacija s čipovima normalizovati tek 2023. godine, tako je velika tržišna neravnoteža između potražnje i kapaciteta. Takva je procena i najvećeg nemačkog proizvođača čipova, Infineon Technologies, čiji je izvršni direktor u intervjuu za nemački FAZ rekao da je podizanje fabrike i čistih soba, u kojima se iz pločica silicijuma izrađuju čipovi, proces koji traje dve do dve i po godine. Oni trenutno imaju 19 proizvodnih lokacija, dobar deo u Aziji. Njihova je procena da će ove godine tržište poluprovodnika narasti na 539 milijardi dolara, a iduće na skoro 600 milijardi dolara.
Izvor: B92
