Brisel — Posle referenduma u Kataloniji, Srbija bi trebalo da obrati veću pažnju na moguće referendume u Vojvodini i Sandžaku, kaže bivša kosovska ministarka.
Mimoza Ahmetaj je u autorskom tekstu za današnji EUObzerver dodala da je svaki pokušaj Srbije da upoređuje Kosovo sa drugim slučajevima kupovina vremena u nameri da se Kosovo blokira na putu međunarodnog priznanja.
Sa jačanjem napetosti u Kataloniji posle referenduma o nezavisnosti, Srbija je optužila međunarodnu zajednicu za dvostruke aršine kada je reč o Kosovu, iako je nezavisnost Kosova potpuno drugačija stvar, smatra bivša kosovska ministarka za EU integracije.
Kad god je reč o pitanjima teritorijalnih sporova, međunarodnog priznanja ili nezavisnosti, Kosovo je prva tema koju će Srbija uvesti u diskusiju, istakla je Ahmetaj.
Kosovo ima različite istorijske, pravne i činjenične specifičnosti u odnosu na druge takve slučajeve i to ga čini jedinstvenim i time neuporedivim sa drugim, navela je bivša kosovska ministarka za evrointegracije.
Za početak, Kosovo je prošlo kroz dug period pregovaranja sa Srbijom kako bi steklo nezavisnost koju je podržala međunarodna zajednica. Mimoza Ahmetaj piše i da je Kosovo bilo deo SFRJ koja više ne postoji i navodi da je u to vreme imalo iste atribute države kao i druge savezne jedinice, uključujući ustav i predstavnike u svim saveznim institucijama.
Takođe je Kosovo imalo vlastito predsedništvo, skupštinu, vladu, teritorijalnu odbranu, ustavni sud, obaveštajnu službu, centralnu banku i sekretarijat za spoljne odnose. Dobro definisane granice Kosova, kao i međunarodne granice SFRJ i drugih entiteta, bile su zaštićene ustavom i nisu mogle da se menjaju bez pristanka federalne jedinice, npr. parlamenta Kosova.
Raspad bivše Jugoslavije počeo je nasilnim uništavanjem federalnog statusa Kosova 1989. od strane Srbije koja je nelegalno ukinula kosovsku autonomiju policijskom i vojnom prinudom, napisala je u autorskom tekstu Mimoza Ahmetaj. Kada se danas pokušava poređenje kosovskog slučaja sa Katalonijom, Španija nije nezakonito ukinula autonomiju te pokrajine.
Katalonci nisu bili suočeni sa represijom, zločinima protiv civila i etničkim čišćenjem od strane Španije, što je bio način na koji se Srbija odnosila prema albanskoj većini. Takođe je nezavisnost Kosova posledica raspada Jugoslavije.
Mimoza Ahmetaj dalje navodi da je na Kosovu gotovo milion ljudi moralo da napusti zemlju a oko 25.000 je staradalo od srpskog režima. To takođe nije slučaj u Kataloniji.
Građani Kosova odnosno albanske većine koja čini 93 odsto populacije bili su odlučni da steknu nezavisnost. Ni to nije slučaj u Španiji, gde postoji podela između onih koji su za proglašenje nezavisnosti i onih za pregovore sa Madridom.
S obzirom da svega toga nema u drugim slučajevima, uključujući Kataloniju, kosovska nezavisnost je potpuno jedinstveni slučaj i takođe je u skladu sa međunarodnim pravom, zakjučila je bivša kosovska ministraka za evrointegracije.
Mimoza Ahmetaj ukazuje i da, dok se Srbija žali na dvostruke standarde EU i traži sličnosti između Kosova i Katalonije, ne treba zaboraviti srpski stav prema ruskoj aneksiji Krima. Srbija, kao kandidat za EU, treba da se uskladi sa spoljnom politikom EU i osudi aneksiju Krima. Iako to EU traži, Srbija nikada nije pokazala volju ili posvećenost uskladjivanju sa EU u spoljnoj politici.
Svaki pokušaj Srbije da upoređuje Kosovo sa drugim slučajevima u svetu predstavlja kupovinu vremena, istakla je Ahmetaj i dodala da je tu reč o izbegavanju ispunjavanja sporazuma uz posredovanje EU, kao i nameri da se blokira nezavisna zemlja na putu međunarodnog priznanja i izgradnje države.
Nakon referenduma u Kataloniji, Srbija treba da obrati veću pažnju na moguće referendume o nezavisnosti Vojvodine i Sandžaka umesto na Kosovo čija nezavisnost je “put u jednom pravcu”, posebno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Nezavisnost Kosova je već određena i SSP predstavlja prvi korak zemlje ka procesu pregovora o ulasku u EU, zaključila je Mimoza Ahmetaj.
