Potpuno nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima već je počeo da se piše *Kazna nije najveći rizik nepoštovanja saobraćajnih propisa *Muškarci da se ugledaju na dame * Formirana je Radna grupa koja analizira obrazovni program vezan za saobraćaj
Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje propisuju da se za najteže prekršaje privremeno vozačimaoduzimaju vozila, ubrzo bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a kako za Telegraf.rs otkriva vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović već je počeo da se piše i potpuno novi Zakon, koji će doneti mnogo novina zarad bezbednijeg saobraćaja, i njega bi Srbija mogla da dobije već naredne 2024. godine.
Direktor Agencije, čiji je cilj, tačnije vizija, “NULA” stradale dece u saobraćaju, kaže za naš portal i da je formirana Radna grupa, čiji bi jedan od rezultata rada moglo da bude ubacivanje bezbednog učestvovanja dece u saobraćaju u formalno obrazovanje u nižim razredima osnovne škole. Stamatović napominje da kazna jeste stub bezbednosti saobraćaja, ali da kazna nije najveći rizik nepropisnog ponašanja u njemu. Svima je jasno da su to one mnogo gore posledice.
Prošle 2022. godine u saobraćajnim nezgodama na putevima Srbije stradale su 552 osobe, među kojima je bilo 127 mladih, a saobraćajna policija napisala je rekordan broj prekršajnih prijava. Napominje da je više od 100 života moglo da bude spaseno samo da su imali vezan sigurnosni pojas.
Agencija ima i te kako sluha za zahteve roditelja stradale dece, te postoji mogućnost da neki od njihovih zahteva nađu u novom Zakonu. Stamatović ističe da je prevencija bezbednosti jako bitna, te da sa decom treba raditi na prevenciji od najranijih dana, kako bi najpre znali da pređu ulicu, zatim put od kuće do škole, pa da bezbedno voze bicikl, a na kraju i da budu vozači po propisu.
Na prevenciji treba, napominje naš sagovornik, raditi sistemski i generacijski. Tada onda nećemo imati i one koji zbog sakupljenih kaznenih poena gube vozačku dozvolu. Prošle godine su imali vozača koji je treći put morao da se bori za ovaj dokument na Seminaru za unapređenje znanja, a otkriva nam i da je bilo slučajeva da na Seminar svojim automobilom dođu oni koji su ostali bez vozačke.
- Postoji li kazna koja može da disciplinuje svakog vozača u Srbiji?
Kada govorimo o kazni, jako je bitno da ona bude izvesna, da taj neko ko čini prekršaj u saobraćaju očekuje da će da bude kažnjen.Svakako, mnogo je bitno da mi govorimo o tome koji su rizici u saobraćaju, da skrenemo pažnju svakom učesnku koji je rizik ako nije vezao sigurnosni pojas, ako je prekoračio brzinu kretanja vozila, i na taj način da ga upozorimo šta mogu biti štetne posledice takvog njegovog neodgovornog ponašanja u saobraćaju.
Kazna kao kazna je bitna. Predstavlja jedan od stubova kako da dođemo do uređenog i bezbednijeg sistema, ali istakao bih da je prevencija, preventivne kampanje i skretanje pažnje na rizike, jako bitna kako bismo taj sistem bezbednosti saobraćaja kroz uključivanje svih institucija i pojedinca podigli na znatno veći nivo, i imali željeno stanje u Srbiji. Da dostignemo viziju “nula”, da se ljudski životi ne gube u saobraćajnim nezgodama.
- Prevencija je nešto čime se najviše bavi vaša Agencija. Kada bi sa decom trebalo početi raditi na prevenciji?
Ono što je jako bitno jeste da izgradimo pravilne stavove i bezbedno ponašanje, da izgradimo generacije koje će imati prihvatljivo i bezbedno ponašanje u saobraćaju. Sa tim treba početi od malih nogu. Mi to već radimo u Srbiji. Sistem se uspostavlja od prvog dana. Kada dete iznosimo iz porodilišta neophodno je da bude u odgovarajućem dečijem auto-sedištu. S tim u vezi, radimo edukacije kako za roditelje, tako i za trudnice, zdravstvene radnike, patronažne sestre, da bi i oni ukazivali roditeljima da je to jako bitno. To dete i kasnije treba da prevozimo u automobilu u odgovarajućem auto-sedištu i na odgovarajući način.
To su stvari na kojima radimo kako bismo edukovali bezbedne generacije. Kada dođe trenutak da dete krenu u školu, moramo ih učiti kako da bezbedno pređu ulicu, put od kuće do škole, a u uzrastu kada su 5. ili 6. razred i kako da bezbedno voze bicikl. To je način kako da radimo sistemski, uključivanjem svih institucija – i ministarstava, ali i roditelja, učitelja i vaspitača. Roditelji jesu najbolji primer i deca uče po modelu kako oni rade. Kako se roditelj ponaša tako će se i dete ponašati. Ako smo kao roditelji po ceo dan na mobilnom telefonu, ne možemo očekivati da dete neće tražiti taj isti mobilni telefon da i ono nešto gleda na njemu. Kada hoćemo dete da naučimo kako da bezbedno pređe ulicu mi moramo to činiti na bezbedan i na pravilan način. Ono što nam predstavlja problem jesu drugi ljudi, drugi učesnici u saobraćaju, na koje moramo da apelujemo da, kada su u prisustvu dece, budu posebno pažljivi i da se ponašaju bezbedno.
Kada sam svoje dete učio da prelazi ulicu, i kada smo stajali na semaforu na kojem je bilo crveno svetlo, neko je od pešaka pored nas samo prošao. I, dete pita: “Kako je ovaj čika mogao da prođe kada je crveni čika na semaforu?”. Objasnite vi sad to detetu, a morate da mu objasnite na način da ono to sutra ne uradi. Dakle, bitno je ponašanje svakog pojedinca. Kada kroz ovakav sistem i vrste edukacija prođemo generacijski, onda nećemo kada to dete postane mladi vozač, imati pitanja sa njegove strane da li treba vezati pojas ili ne, da li treba da se poštuje ograničenje brzine ili ne, sigurno će se poštovati. Znaće se koji su rizici koji mogu da dovedu u opasnost njegov život. Rad na bezbednosti sabraćaja sistemski podrazumeva uključivanje svi subjekata, svih pojedinaca, i bitno je da se govori o tome.
Moram da kažem da smo sada imali jedan seminar za vozače sanitetski vozila. Krenuli smo sa njihovim pravima i obavezama zajedno sa Upravom saobraćajne policije. Agencija sprovodi određene vrste edukacija, i ono što je povratna informacija od vozača koji su profesionalni vozači Hitne pomoći jeste: “Mi moramo da vežemo sigurnosni pojas”. Da. Svi moraju da vežu sigurnosni pojas. On je napravljen prvenstveno zbog nas samih da nas zaštiti u slučaju saobraćajne nezgode. I na prednjem, ali i na zadnjem sedištu je svako u obavezi da veže sigurnosni pojas.
- Pišu li se kazne za pojas na zadnjem sedištu, iskreno, ne pamtim da sam čula da se to ikome desilo?
Pišu se. Kolege iz Uprave saobraćajne policije su danonoćno na ulici. Prošle godine su napisali rekordan broj kazni za prekršaje, i pojas i na prednjem i na zadnjem sedištu jeste nešto zbog čega se pišu kazne intenzivno, ali ponavljam, nije dovoljna samo kazna. Treba da pričamo o tome šta je rizik, šta se događa ako nemate vezan pojas. Naša procena jeste da bi samo u 2022. godini spasili više od 100 života u saobraćaju koji su izgubljeni, da su imali vezan sigurnosni pojas..
- Kada ste već pomenuli vozače Hitne pomoći, jednom da razjasnimo, imaju li ni pravo i kada da prođu na crveno?
Nemaju pravo da prođu kroz crveno svetlo. Niko nema pravo da prođe kroz crveno svetlo. Postoje neki uslovi, kada govorimo o spasavanju ljudskih života, kada je neka vanredna ili hitna situacija, gde se na osnovu jedog člana Zakona može taj prekršaj oprostiti. Mi upravo radimo sa njima na tome na koji način se oni mogu osloboditi kazne, ako prođu na crveno. Postoji posebna komisija.
telegraf
