Ovo je najveća tajna koju agencije i brodske kompanije kriju od zaposlenih!
Srbin Nikola Arnautović (22) pronađen je mrtav na brodu kompanije Karnival, za koju je radio nekoliko meseci. Mediji su preneli da je u pitanju samoubistvo, a njegove kolege svedočile su da je Nikola neposredno pre ovog tragičnog izbora tražio hitno bolovanje od HR službe.
Ovaj slučaj pokrenuo je brojna pitanja o uslovima rada na kruzerima, koji su postali sve češći izbor za mlade sa Balkana, koji na prekookeanskim brodovima, uglavnom u ugostiteljskim poslovima, traže uhlebljenje. Međutim, spominje se problem izolovanosti, smena od 10 i više sati, depresije i svega ostalog što nosi ova “avantura”.
M.L. (29) već devet godina radi na kruzerima, i promenio je više poznatih kompanija, najčuvenijih kruzer imena. Ovaj slučaj je i njega, i njegove brojne kolege potresao duboko:
– Pre svega želeo bih da izjavim saučešće porodici i prijateljima mladića. Nažalost nisam iznenađen znajući kroz šta sam sve morao da prođem ovih 9 godina radeći na brodovima.
Ipak, kaže da je jedna stvar jako bitna da ne dođe do najgoreg ishoda.
– Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno – kaže on.
Priznaje da je u početku nekada spas video i u alkoholu, ali da sada gleda da izlaz iz krize pronađe u teretani, i izlascima na kopno, barem na sat vremena.
Savetuje porodicama da ako im se član koji je otišao na brod požali na uslove, da budu uz njega, da ga savetuju, da ga ubede da nije kraj sveta, da može da dođe kući, promeni kompaniju, aplicira za neke bolje uslove.
– To nije posao za svakoga, to stoji, moraš biti psihički jak, ali izvodljivo je i znam ljude koji rade preko 10 godina – kaže M.L. koji dodaje da je važno da steknete par prijatelja na brodu, jer oni vam moraju biti zamena za porodicu.
Njegov utisak je da je ovde reč i nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu.
– Znam iz više izvora da pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.
– Ja sam veoma druželjubiva osoba i nikada nisam bio sam, tako da i kad sam bio tužan uvek sam imao s nekim da razgovaram i tako da skinem teret s leđa i nastavim dalje. Brod je jedan imaginarni svet u kome jednostavno morate da se snađete, da igrate po njihovim pravilima, a s druge strane da radite šta vama odgovara.
– Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno – kaže on.
Priznaje da je u početku nekada spas video i u alkoholu, ali da sada gleda da izlaz iz krize pronađe u teretani, i izlascima na kopno, barem na sat vremena.
Savetuje porodicama da ako im se član koji je otišao na brod požali na uslove, da budu uz njega, da ga savetuju, da ga ubede da nije kraj sveta, da može da dođe kući, promeni kompaniju, aplicira za neke bolje uslove.
– To nije posao za svakoga, to stoji, moraš biti psihički jak, ali izvodljivo je i znam ljude koji rade preko 10 godina – kaže M.L. koji dodaje da je važno da steknete par prijatelja na brodu, jer oni vam moraju biti zamena za porodicu.
Njegov utisak je da je ovde reč i nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu.
– Znam iz više izvora da pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.
Ipak, on upozorava radnike da moraju znati svoja prava.
– Ako ste bolesni, imate temperaturu, ne morate da radite, odete u “medical” i oni vas provere i daju vam dan za bolovanje. U slučaju da je nešto ozbiljnije što zahteva pregled specijaliste moraju da vas pošalju na kopno i ako se ustanovi da niste sposobni za rad kompanija vam plaća kartu, i sve medicinske troškove, i dobijate naknadu dok ste kući sve dok ne ozdravite.
– Bitno je da što više saznate o vašim pravima. Savet za sve kojima je prvi ugovor, uvek pitaj nekog iskusnijeg za savet. Meni su prvi ugovor mogli da serviraju sve i svašta, sve sam prihvatao.
Ipak, on krivi i posredničke agencije.
– Oni moraju da kažu kandidatima da oni ne idu na prinudni već dobrovoljni rad, i da ako ne mogu izdrže da svakog trenutnka mogu da idu kući, i da ne moraju da plate kartu.
Ipak, one se bave drugim stvarima, tvrdi on.
– Šalju vas kod određene klinike za lekarski pregled, navode vam da morate avionsku kartu da kupite preko njih, naplaćuju vam obradu C1D pomorske vize, što možete i sami da odradite preko web sajta ambasade. Agencije ne smeju da uzimaju ništa od kandidata za svoje usluge, one dobijaju procenat od kompanija nakon vašeg tromesečnog probnog rada – kaže M.L.
– Savetujem vam da uvek aplicirate direktno na websajt kompanije ili pronađete ovlašćene regrutere preko Linkendina.
Nesrećni mladić je inače, kako su mediji preneli, posao dobio preko agencije u Zagrebu.
