U proteklom periodu veliku pažnju u susednoj Hrvatskoj privukli su prećutni minusi.
Početkom prošlog meseca Hrvatska narodna banka (HNB) objavila je da banke više neće smeti da daju prećutna prekoračenja na tekućem računu veća od 1.500 kuna (200 evra). Time je pokrenula inicijativu za promenu Zakona o potrošačkom kreditiranju kako bi se ograničilo masovno odobravanje prećutnih prekoračenja.
Veliki broj tamošnjih građana oslanja se upravo na tu finansijsku praksu i mnogi su zabrinuti. Kako su preneli hrvatski mediji, direktor HUB-a Zdenko Adrović pre par dana izrazio je nadu da će rešenje pitanja prećutnih minusa koje će Vlada i HNB ponuditi biti razumno, dok je guverner HNB-a Boris Vujčić istakao da potrošačima nova regulacija u finansijskom pogledu neće ništa bitno promeniti. Adrović i Vujčić izjavili su to posle konferencije “Stvaranje savremenog bankarskog sistema”.
Naime, očekuje se da će sledeće nedelje biti poznato rešenje oko pitanja prećutnih minusa, o čemu je predsednik Vlade Andrej Plenković u prvoj polovini septembra održao sastanak s bankarima. Vujčić je naglasio da niko građanima neće ukidati minuse, te da od toga ne treba da strahuju, pri čemu je podsetio na pomenutu HNB-ovu zakonsku inicijativu kojom bi se prećutna ograničenja vratila u isti režim regulacije koji važi i za dopuštena prekoračenja.
“Onim građanima koji su iz dopuštenih prešli u prećutne minuse, a to je većina klijenata koji koriste minuse, nastoji se osigurati da imaju istu vrstu zaštite potrošačkih prava kao oni koji su u dopuštenim minusima”, kazao je Vujčić i pojasnio da se to prvenstveno odnosi na mogućnost da, ukoliko im banke ukidaju ili smanjuju minuse, imaju mogućnost otplate na 12 mesečnih rata, a na njih bi se odnosilo i ograničenje kamatnih stopa koje se odnosi na one s dopuštenim prekoračenjima.
HNB je rešenja predložio Vladi, a u ovom trenutku se radi o tome hoće li se odmah ići sa zakonskim rešenjima ili ipak prvo pokušati s podzakonskim aktima.
Vujčić je kazao i da u HNB-u smatraju da bi visinu minusa trebalo ograničiti na tri plate, što i jeste standard u bankarskoj industriji, no, anketa iz 2020. je ipak pokazala da ima i nekih banaka čijim klijentima je odobren minus u visini pet – šest plata.
“To smatramo da nije dobro”, rekao je on.
Tako, za one koji imaju minuse veće od visine tri plate, u HNB-u smatraju da bi im trebalo omogućiti i povećanje vremena u kom bi taj minus mogli da otplate.
NBS: Nema “prećutnog minusa”, pozajmice koristiti samo u krajnjoj nuždi
A kakvo je stanje u našoj zemlji? Obratili smo se Narodnoj banci Srbije (NBS).
“Najpre napominjemo da pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplji bankarski proizvod, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni. S tim u vezi, Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu”, kažu za B92.net u NBS-u.
Kada je reč o bankarskim proizvodima, ističu da je pozitivnim propisima uređeno dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje računa, odnosno da ne postoji proizvod kao što je “prećutni minus”.
Paprene kamate, procenat korišćenja minusa najmanji dosad
Iz NBS kažu da, u slučaju dozvoljenog prekoračenja banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku računa na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novčanih sredstava, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja iznos sredstava koji korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom. Dakle, samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novčanih sredstava koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja.
“Prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2021. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva na godišnjem nivou iznosila je 29,2%, dok je prosečna ponderisana kamata na nedozvoljena prekoračenja iznosila 28,6%. U periodu od januara 2014. do jula 2021. godine, od kada Narodna banka Srbije objavljuje pojedinačne podatke po bankama, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena je za 4,4 p.p. (sa 33,6% na 29,2%). Posmatrano po bankama, od 23 banke koje su odobravale ovaj vid pozajmice, 17 banaka je smanjilo kamatne stope, pri čemu je osam banaka smanjilo kamatne stope za preko 5 p.p, među kojima su četiri banke koje su smanjile kamatne stope na dozvoljene pozajmice za preko 10 p.p. Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništvu po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa je smanjena za čak 15,6 p.p. (sa 44,2% na 28,6%)”, objašnjavaju.
Iz naše centralne banke dodaju da je važno naglasiti da je trenutno učešće prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu na istorijskom minimumu i iznosi svega 1,5% (primera radi, u januaru 2014. godine ovo učešće je iznosilo 4%).
Kako se uopšte ulazi u nedozvoljeno prekoračenje?
Kako su za B92.net naglasili u jednoj od banaka koje posluju u Srbiji, nedozvoljeni minus ili nedozvoljeno prekoračenje je potraživanje koje banka ima prema klijentima koji koriste sredstva za koja nemaju pokriće na tekućem računu i to nije bankarski proizvod.
“Klijent tada postaje dužnik koji kasni sa ispunjenjem novčane obaveze i koji po Zakonu o zateznoj kamati pored glavnice, duguje i zateznu kamatu na iznos neizmirenog duga do dana isplate. Kamatna stopa je u ovom slučaju utvrđena Zakonom”, kažu bankari.
Banke u Srbiji poslale poruku građanima koji su ih tužili: Odustanite na vreme
U nedozvoljeni minus ili neugovoreno prekoračenje po računu se ne ulazi tako lako, s obzirom na to da kada nema sredstava na računu ne može da se podiže novac sa bankomata, plaća na POS terminalima, koristi netbanking.
“Najčešći razlog za ulazak u nedozvoljeno prekoračenje su čekovi bez pokrića odnosno situacija kada ček koji je klijent izdao stigne na naplatu u banku, a na dan dospeća čeka nema sredstava na računu. Posledice korišćenja nedozvoljenog minusa mogu biti da se klijentu više ne izdaju čekovi, nemogućnost dobijanja kredita usled evidentiranih kašnjenja u Kreditnom birou i slično”, navode u banci za naš portal.
Izvor: B92
